Јесен, кад од лета „украде“ сунца и топлине, сваки лист добије златну боју и сенку светлости, јединствену, непоновљиву. И старост може бити таква – златним обојена. Први Фестивал „Златне године“ представио је ствараоце који не маре за време. Успео је организатор, Удружење „Ч.У.Д.О.“, (Чачанско удружење дементих особа), заједно са градским установама, волонтерима и многим људима добре воље, да током три фестиваласка дана повеже и укључи, чини се, удаљене генерације. Ободрени лепим утисцима учесника и публике организатори се надају да сваке јесени старији суграђани имају догађај који ће ишчекивати, за који ће се припремати и кроз који ће говорити. И не само они.

Фестивал је, иначе, почео у четвртак, 1. октобра, када се обележава и Међународни дан старих. Уз разноврстан културно-уметнички програм, манифестација је свечано отворена у дворишту Народног музеја.
Према речима Ђурђе Марковић, кооринаторке Фестивала и чланице УО Удружења „Ч.У.Д.О.“, манифестација је настала из жеље да на тренутак застанемо и кажемо „хвала“ генерацијама које су пре нас градиле овај град, које су училе и преносиле знање.

– Међународни дан старих нисмо желели да обележимо само као датум, већ да направимо простор у коме ће старији суграђани бити виђени, укључени, поштовани и важни. Ово није само фестивал за старије. Хоћемо да кроз манифестацију повежемо генерације, искуство са новим идејама, сећања са будућношћу, здравље са бригом, културу са заједницом – рекла је на отварању Ђурђа Марковић.
Како су организатори и најавили, о старости се, током манифестације, говорило не као о нечему што значи крај, већ као о животном добу које може да буде испуњено стваралаштвом, сусретима, учењем и новим искуствима.
– Стваралаштво нема рок трајања. Генерације не морају да живе једне поред других, а да се не познају. Хтели смо да током три дана створимо такав простор где можемо да се упознамо, да разговарамо, да учимо једни од других, стварамо и да се дружимо истакла је Марковић.
Волонтери чачанског Црвеног крста, њих двадесет, а сви прегазили седму деценију, дошли су на свечано отварање Фестивала. Ови волонтери окупљају се једном месечно у Клубу старијих, али свакодневно помажу у разним активностима.

– Црвени крст Чачка пружа помоћ великом броју старијих суграђана, посебно онима који живе у старачким и самачким домаћинствима у селима, јер су им тешко доступне услуге социјалне заштите. Трудимо се да им олакшамо живот и старост, да им улепшамо дан – рекла Наташа Цвијовић, секретар ЦК Чачак. Она је подсетила да је зграда у којој је ова хуманитарна организација грађена од 1932. до 1934. године и да је првобитно била и „Дом стараца и старица“, у коме је у то предратно време, било око двадесет корисника.
Помоћник градоначелника Милош Теофиловић уручио је букет цвећа Мирослави Мири Стевановић, која се ближи седмој деценији, а више од двадесет година волонтира у Народној кухињи ЦК.

– Она је понос Црвеног крста у Чачку, једна је од најстаријих волонтера у Србији – рекла је Наташа Цвијовић.
У културно-уметничком програму наступили су Певачко друштво „Лира“, КУД „ФРА“, а приређена је изложба уметничких радова старијих – слика и скулптура. На изложби су се могли видети и радови неколико корисника два приватна дома старих, у Вранићима и Качулицама, који су по први пут на овај начин укључени у јавне градске догађаје.

Други дан Фестивала био је посвећен здрављу. У центру града организована је акција бесплатног мерења крвног притиска и шећера у крви, за коју је владало велико интересовање. Поподне је у Научно-технолошком парку одржан стручни панел о старости, здрављу и бризи за старије. Говорили су социолог Горан Јаворац, Светлана Јовашевић из Поливаленте патронажне службе Дома здравља и Наташа Цвијовић, секретар Црвеног крста. У вечерњим сатима у атељеу „Капларта“ Марина Капларевић организовала је сликарску радионицу „Јабуке и вино“, за коју се, такође, тражило место више.



У суботу, завршног дана Фестивала, поред градске бране на Морави одржан је једночасовни јавни час рекреације, а договорен је наставак сарадње са Јеленом Милановић (?). У Научно-технолошком парку председница Удружења „Ч.У.Д.О.“ Александра Ђуровић говорила је о првим симптомима деменције. Крај овогодишње манифестације био је у Дому пензионера, где је организовано дружење и уручење захвалница онима који су допринели реализацији Фестивала.

Као потврду да ово није прича појединаца, Ђурђа Марковић је истакла да су се у реализацију програма укључили људи различитих година, бројне институције, установе, удружења, волонтери, уметници… Кроз разноврсне садржаје било је више од планирног броја (око сто) учесника. Организатори су веома задовољни посетом и интеракцијом са публиком на свим догађајима, а посебно су захвални волонтерима Канцеларије за младе, који су им пружили велику подршку, као и гимназијалцима и њиховим професоркама књижевности.

– Сви учесници су нас већ звали и потврдили учешће за следећу годину. Многи, који нису учествовали сада, желе да се и њихова дела нађу на изложби, тако да се надамо да ће се „Златне године“ одржати и следеће јесени и бити још масовније. Многе идеје су се из саме манифестације родиле. Имамо договор да организујемо током целе године часове рекреације и по домовима пензионера – најавила је Ђурђа Марковић после завршетка Фестивала.
Весна Тртовић
ДОБРО БИ ДОШЛЕ ДРЖАВНЕ СУБВЕНЦИЈЕ ЗА СМЕШТАЈ У ПРИВАТНЕ ДОМОВЕ
Представница приватног Дома за старе „Двоје“ у Вранићима Весна Јевтовић говорила је о услугама које пружа ова установа, као и о потреби државних субвенција за смештај старијих у приватне домове, за оне који због малих пензија не могу себи да обезбеде место у дому. Њено мишљење је да би се на тај начин смањиле и листе чекања за државне домове.

– Сматрам да сваки наш суграђанин, сваки држављанин, заслужује да достојанствено проведе остатак живота – рекла је Весна Јевтовић.
Из домова у Вранићима и Качулицама дошло је и неколико корисника, чији су радови представљени на заједничкој изложби.
„СУСРЕТ ГЕНЕРАЦИЈА“ КРОЗ ПОЕЗИЈУ
Првог дана Фестивала у малој сали Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” организовано је књижевно вече „Сусрет генерација“. О свом песничком стваралаштву и књижевности као спони међу људима свих генерација, говорили су Радмила Рубаковић, Александра Мишић, Ана Ранђић и Миладин Вукосављевић, који су се публици представили и својим песмама. У програму су учествовали ученици чачанске Гимназије. (Фотографије: Градска библиотека, Владимир Симић)

















