ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА ДВА РОМАНА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ
„Али ако умрем, погледаћу последњи пут у небо, yтеху моју, и смешићу се.” (Дневник о Чарнојевићу, Милош Црњански)
Потврду да пишчева дела егзистирају и данас кроз сваки монолог или дијалог јунака, сведочење да је авангардни печат Црњанског дубоко утиснут и врхуни књижевним дометима српске литературе наличи погледу јунака „Дневника о Чарнојевићу” кроз осмех и утеху – писана реч Црњанског је непролазна.
Позајмно одељење Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, у среду, 23. јуна, оживело је снагу романескних прича изложбом „Где је ту срећа?” аутора Николе Пеулића. Садржајна изложба представља својеврсно прослављање два значајна јубилеја – педесет година од објављивања „Романа о Лондону” и сто година „Дневника о Чарнојевићу”.
На измаку михољског лета, 26. октобра 1893. године, у Чонграду, градићу у пространој Панонској низији, родио се Милош Црњански, син писара Томе и Марине, кћерке граничарског официра. Његов живот је умногоме био обележен оним што ће се као тежина доживљеног наслонити на његово перо и писати авангардну књижевност. Наведено ће осведочити и једини српски нобеловац Иво Андрић: „Од свих нас једини је Црњански рођени писац”. Како су стварали у периоду између два светска рата, отуда и повезаност и својеврсни дијалог између дела ових међуратних писаца, а сходно томе и Андрићев проговор о величини Црњанског.
Потпун дијалог између стваралаштва ова два знаменита међуратна књижевника остварен је Андрићевом песмом М.Ц. и песмом „Етеризам“ Милоша Црњанског. Поред назнаке да је био лиричар, Црњански је био изузетан приповедач, публициста и романсијер, а бавио се и ликовном критиком. Андрић као да ће епокалиптично изустити оно што ће бити венац славе Црњанског – уврштен је у сто најзначајнијих Срба.
Отварањем изложбе у Градској библиотеци посетиоцима је дат на увид вишедеценијски опус романописца који својим романима са причом о селидби, о песимизму, лутању, љубави и трагању бележи читаоцу у векове. „Роман о Лондону” и „Дневник о Чарнојевићу” пишу о ономе што је у душу Црњанског удахнуо међуратни период – пишу поетику авангарде. Никола Пеулић, аутор изложбе, истиче да је инспирацију за поставку овог јубиларног трага пронашао у самом књижевном опусу Црњанског, сходно томе и наводи: – Све то, плод је пишчевог животног и стваралачког искуства, упечатљивог књижевног израза, а манифестује се као спознаја суштине живота и оног свеприсутног и заувек успостављеног претакања живог у мртво и мртвог у живо у дијалектичком протоку материје кроз простор и време. Посетиоци имају прилику да се упознају са литерарним стасавањем овог изузетног књижевног делатника и његовом поетиком. Дело овог писца говори о човековим лутањима, сеобама које се настављају вечно, у којима смисао егзистенције и смиреност бића непрестано измичу.
Назив изложбе остаје загонетан све док човек не спозна сопствену бит, док не прошета кроз време, осмотри фотографије, шапатом изусти прочитане цитате који су тенденциозно издвојени, али и док не додирне странице знаменитих романа Милоша Црњанског. Врата библиотеке су заинтересованим суграђанима отворила ове спознаје, стога ће посетиоци моћи да погледају изложбу до 23. јула.
Милица Матовић
