ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА „ЗАЈЕДНО ЗА РАВНОПРАВНОСТ“ У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „ДАНИ ВЕСНЕ БАУР“
У овиру манифестације „Дани Весне Баур“, посвећене изненада преминулој предузетници, председници УПЖ „Надежда Петровић“, активисткињи, хуманитарки, иноваторки, борцу за равноправност, поред низа активности, одржана је и Конференција „Заједно за равноправност“, чији је циљ унапређење и остваривање родне равноправности на територији Града Чачка.
ЖЕНСКО ПРЕДУЗЕТНИШТВО И РОДНА РАВНОПРАВНОСТ
– Ако говоримо о родној равноправности, морамо се осврнути и на економску независност, посебно жена. Статистика указује да је повећан број оснивања компанија и предузетничких радњи где су власнице жене. Али, најмасовнији избор делатности је и даље у ниже профитабилним областима, као што су трговина на мало, услуге из области образовања и здравства, а потом и неке производне делатности. Привредна комора Србије је инсистирала и на родном праћењу при основању компанија у Агенцији за привредне регистре, јер је веома битно да знамо које су то области, квалификације, старосна структира у којој се креће женско предузетништво, како би се одговорило и адекватним подстицајним мерама. Младе жене су и у дилеми да ли се посветити професионалном опредељењу или материнству. Чињеница је да жене најчешће оснивају своје компаније између 35. и 40. године, када заврше са рађањем и када могу да се посвете професионалном животу. Зато је веома битно да младе жене имају иста права при трудничком одсуству и боловању, као и остале запослене код других послодаваца – рекла је Горана Танасковић, директорка УПЖ „Надежда Петровић“ и модераторка Конференције под називом „Заједно за равноправност“.
Марјана Петронијевић, помоћник градоначелника Града Чачка за област заштите животне средине, подсетила је на животне вредности изузетне жене, Весне Баур, која није била само заговорница родне равноправности, него је и живела родну равноправност.
– Весна је увек пружала подршку када је било потребно, а за све победе и успехе није тражила признања, већ их је, као велики човек, делила са нама. Драго ми је што се одржава ова конференција да бисмо сачували сећање на Весну Баур, али и да бисмо наставили њену мисију. Родна равноправност није женска тема, већ питање друштвене зрелости, правде и темељ напретка једног друштва. Уколико не постоји родна равноправност, не можемо градити боље друштво, јер друштво у коме не постоје једнаке могућности за све не може да се развија. Управо због тога је јако важно да се бавимо овом темом. Иако је у Чачку донета одлука о оснивању Савета за родну равноправност, још увек је само на папиру – рекла је Марјана Петронијевић и обећала да ће се као помоћник градоначелника, без обзира на ресор којим се бави, потрудити да овај Савет буде основан.
ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН И РОДНО ОДГОВОРНО БУЏЕТИРАЊЕ
Савет европских општина и региона, као асоцијација локалних и регионалних власти из више од 30 земаља Европе, усвојио је 2006. године Европску повељу о једнакости мушкараца и жена у локалном животу. Европску повељу су до сада усвојиле 84 локалне самоуправе у Републици Србији, заједно са усвајањем Локалног акционог плана о родној равноправности, подсетила је Љиљана Петровић из Удружења „Ларис“ и додала да Чачак није међу тим градовима.
– Циљ је да се формира Радна група и започне са израдом Локалног акционог плана који је веома важан, јер свака средина има своје особености, своју структуру становништва, посебне политичко-друштвене околности, као и географски положај. Свака средина мора да дефинише посебне циљеве, мере и активности у циљу унапређења и остваривања родне равноправности у својој локалној заједници. У изради Локалног акционог плана неопходно је да буду укључени представници власти, односно доносиоци одлука, као и све релевантне институције и организације у заједници које се баве питањима родне равноправности – каже Љиљана Петровић.
Социолог Горан Јаворац говорио је о родно одговорном буџетирању, што би према његовом мишљењу Град Чачак требало да реализује у наредних пет година.
– Сматрам да би сваке године требало по једна буџетска ставка да се родно одговорно буџетира, тако бисмо из примера могли да пратимо и анализирамо да ли даје добре резултате или не. У дужем периоду, у наредних пет година, могли бисмо да имамо потпуно родно одговорно буџетирање, не само Града Чачка, него и општина и градова широм Србије – рекао је, поред осталог, Горан Јаворац.
Родно буџетирање је приступ планирању и распоређивању буџетских средстава који узима у обзир различите потребе жена и мушкараца, као и специфичне родне изазове са којима се сусрећу у свакодневном животу укључујући и области здравствене заштите, нагласила је Наташа Цвијовић, секретар Црвеног крста Чачак.
– Важно је разумети да жене и мушкарци имају различите здравствене потребе и да се ове разлике могу одразити и у процесу добровољног давања крви. У току једне године у организацији Црвеног крста, а у сарадњи са Клиничким центорм Крагујевац, Службом трансфузије Опште болнице у Чачку и уз свесрдну подршку Града, на годишњем нивоу на унапред планираним акцијама, у Чачку се прикупи око 4.000 јединица крви, што за сада задовољава годишње потребе чачанске Болнице. Од укупног броја давалаца крви, око 10 одсто чине жене, а ми желимо да мотивишемо наше суграђанке да буду још бројније у овој хуманој активности. Циљеви родног буџетирања у добровољном давалаштву крви су: повећање броја жена које добровољно дају крв кроз подршку њиховим специфичним здравственим потребама; побољшање здравствених услова и за жене и за мушкарце кроз едукацију и превентиву; стварање окружења у којем су сви добровољни даваоци крви третирани равноправно и са пуним поштовањем њихових специфичних здравствених карактеристика; излет за добровољне даваоце крви и волонтере представља знак захвалности за несебични допринос и ангажовање. Организујемо посебан излет за све добровољне даваоце крви и волонтере. Увођење и примена родног буџетирања у активности добровољног давалаштва крви представља значајан корак напред у остваривању бољег и здравијег друштва. Град Чачак препознао је овај приступ који, не само да промовише родну равноправност, већ обезбеђује и боље резултате у прикупљању крви, чиме директно доприноси очувању живота и здравља наше заједнице – рекла је Наташа Цвијовић.
ЖЕНЕ СЕ НАЈЧЕШЋЕ ЗАПОШЉАВАЈУ У КОНФЕКЦИЈСКОЈ, ПРЕХРАМБЕНОЈ ИЛИ УСЛУЖНОЈ ДЕЛАТНОСТИ
На евиденцији НСЗ Филијале Чачак, која покрива Чачак, Ивањицу, Горњи Милановац и Лучане, од 7.124 незапослених лица, 4.213 су жене, односно око 59 одсто од укупног броја пријављених. Највећи број пријављених жена има средњи ниво квалификација – 33 одсто, око 16 процената су жене без квалификација и без завршене средње школе, а само 10 одсто жена пријављених на евиденцији има висок ниво квалификација, навела је Ана Дојчиловић, начелник Одељења филијале до 30.000 корисника услуга.
– Када је реч о слободним пословима и могућностима запошљавања, треба истаћи да постоје одређене делатности које су развијеније у нашој средини, где се запошљавају углавном мушкарци, као што је металопрерађивачка делатност. Жене се најчешће запошљавају у конфекцијској, прехрамбеној или услужној делатности, као што је трговина, угоститељство и друго. Имајући у виду чињеницу да је улога жене у породици данас веома значајна, то су жене у одређеној мери приморане да питање запослења запоставе, јер су вишеструки проблеми са којима се суочавају у потрази за послом: већа заступљеност послова чији је рад организован у две смене, у неким случајевима у три смене; непостојање организованог превоза; немогућност обезбеђивања чувања деце у поподневним сатима; рад суботом, а у одређеним делатностима и недељом – навела је Дојчиловић.
Са друге стране, Национална служба за запошљавање настоји да различитим финансијским мерама и субвенцијама, помогне послодавцима да обезбеде услове и отворе нова радна места за запошљавање незапослених лица, нагласила је Ана Дојчиловић и додала:
– Значајна је и субвенција за самозапошљавање, као мера намењена подстицају самозапошљавања незапослених лица која су се определила за предузетништво. Посебно треба истаћи да је и број жена, које се опредељују за овај вид запослења, сваке године већи. У овој години је по јавном позиву Националне службе за запошљавање за доделу субвенције за самозапошљавање средства добило 30 жена. Делатности за које су се определиле су производња уметничких и декоративних предмета, производња пецива и колача, шивење одеће, козметички и фризерски салони и друго.
Н. Р.
