– Bog je, kako rekoh, odredio da se rodim u kolevci satire, a đavo me nagovorio da se bavim njome, kaže za „Glas“ Dragutin Karlo Minić, novinar i jedan od vodećih srpskih satiričara. „Zakačio“ je malo čačanskog vazduha prošle nedelje, tačnije, u sredu, 1. jula, gostujući Književnom programu Doma kulture. Prijatno veče u atrijumu ove ustanove, propisana distanca, gitare Borisa Kapetanovića, koji je svoje satirične kabaretske pesme pevao i Baneta Petrovića. Sve se može reći na više načina… Zato ne čudi što satiričar na pitanja odgovara satirom, aforističar aforizmom, a mi ga pitamo… Uz želju da ima manje razloga i inspiracija za ovaj posao, kako kaže, „akupunkture mozga“, jer to i nije uvek baš lekovit zahvat, zavisi koga si potkačio…U brine ga, kaže u šali, što ih više ne hapse, što su postali tako bezopasni i bezazleni…
Koliko je na Vaš satirični duh i kritičko osvešćivanje uticalo čačansko-čarapansko poreklo?
-Čačani su bistri i vrcavi, a Čarapani maštoviti. Pa, eto miksa u ritmu „Ča, Ča, Ča“.
Živimo li u društvu u kome je kritika „opasna po život“?
-Ako je ovo život, onda ga kritika ugrožava. Ne mari, mi ionako ne znamo šta ćemo sa životom.
Šta Vas kao satiričara najviše intrigira, provocira u vremenu u kome živimo?
-Najviše me nervira, gotovo izbezumljuje, bahatost nekompetentnih. Majstora za autogeno zavaravanje.
Pandemija, izolacija, korona… Kako je sve to uticalo na Vašu stvaralačku energiju?
– Izolovao sam sve svoje delove tela i organe – osim mozga. On je sačuvao energiju, koju koristim isključivo u samoodbrani. Mada je često i prekoračujem.
Živimo li upravo nekakav planetarni triler, epsku dramu ili avanturistički eksperiment?
-Avanturistički duh naučnika je trilerima doveo do epske drame.
Kako iz Karlovog ugla izgleda naša politička scena? U jednom aforizmu kažete: „Glumci glume protest, a vlast glumi toleranciju.“
– Iz mog ugla, ovo je ona čuvena farsa, pozorište apsurda, komična tragedija… I na kraju, bojim se, planetarna tragedija.
Ima li u srpskom inatu više mudrosti ili gluposti?
– Kod nas su, poslednjih sto godina, i jedno i drugo ravnomerno zastupljeni i ljubomorno ih gajimo.
Kada govorite o dobroti komentarišete bombardovanje Srbije… „Kažu da su nas bombardovali za naše dobro. Šteta što na dobro nismo vratili dobrim“… Ispada da smo „nezahvalni“, a neki i previše zahvalni?
– Ponekad je žrtva zahvalna dželatu, jer ju je osvestio. Srećom, stradala nam je samo glava.
„Zrno po zrno pogača. Rez po rez – pita gužvara!“ , tako komentarišete estetsku hirurgiju… Čemu lažna mladost?
– Kad od sebe napravite nekog drugog, proverite ko je taj tip. Sigurno nije Dorijan Grej.
Perspektiva je kažete „Kad se otope Arktik i Antartik, svi ćemo moći na more“
– Svi ćemo da se podavimo u moru, ukoliko struka ne uvede mere obaveznog nošenja veštačkih škrga.
O napuštenom selu: Svi su bežali iz sela u grad, sad se vraćaju kući, ako je u vrzini nađu…
– Uskoro nećemo moći da nađemo ni selo, a kamoli kuću u njemu.
„Čim asfaltiramo neki put, mladi ga iskoriste“. Odu… Kako ih vratiti ili da ne asfaltiramo uopšte?
-Parolom: „Ostajte ovde, sunce li vam tuđeg neba!“
Da li ste često žargonski rečeno zbog neke satirične priče ili aforizma „progutali žabu“?
– Još krekeću u mom stomaku, ali imam italijanski nadimak, pa umem da ih svarim…
Zorica Lešović Stanojević
KAD HOBI PRERASTE U PROFESIJU
Urednik je „Satirikona“ u „Politici“ i autor rubrike „Karlo u ogledalu“. Predsednik je Sekcije za satiru Udruženja književnika Srbije, autor 26 knjiga priča, aforizama i putopisa. Rođen je u Kruševcu, ali čuvena čačanska babica Baša mu je baba po majci. Studirao je arheologiju u Beogradu, čitav život je novinar, prepoznatljiv balkanski satirik, prevođen na brojne jezike i nagrađen svim prestižnim priznanjima za ovaj žanr. Za Karlovu biografiju karakteristično je da mu je hobi postao profesija, a satiru piše, po sopstvenim rečima, u „nužnoj samoodbrani“.
IZ KARLOVOG OSMOG UGLA…
– Na ulazak u Evropsku unije čekaćemo čitavu večnost. I ni dan duže.
-Kad bismo svi nosili maske, videlo bi se ko je ko.
-Usamljenost je bolest koja se leči grupnom terapijom.
-Medicinski turizam: Stranci nam opet pokazuju zube, ali ovoga puta plaćaju.
– Bog nas je pogledao. Usred zime nam je uključio proleće na trojku, jer nije hteo da nagađa da li će biti ili neće ruskog gasa…
-U kakvom smo okruženju, doduše, i valja nam oružje. Makar da još jednom porazimo NATO, pa šta košta da košta. U NATO računam i braću Crnogorce, koji se izgleda odriču Boga na nebu. Dosta im je onog na zemlji… (Iz knjige „Karlov ugao 8“)
