Iako je školska godina počela, za one koji nemaju škloarce, još uvek nije kasno da iskorite odmor, a naročito jer se najavljuje miholjsko leto. Kako smo već utvrdili, ovogodišnji smeštaj u hotelima, ali i u vikendicama po Srbiji bio je poprilično skup za prosečnog Srbina, međutim neki su možda zaboravili na još jedan vid odmora – „pod vedrim nebom“ – kampovanje. Ima i onih koji su baš želeli ovako da provedu odmor, pa vam u tekstu donosimo i utiske i fotografije, ali i savete za kampovanje jednog našeg sugrađanina.
Želja za slobodom kao i povratak prirodi su jedni od glavnih razloga zašto se ljudi odlučuju za kampovane, i kada nije doba korone. Srbija, koju krasi divna priroda, je idealno mesto gde kamperi mogu da provedu svoj godišnji odmor, u različitim vrstama smeštaja, kao što su autodomovi, prikolice, bungalovi, šatori….
Najjeftinija, ali za avanturiste i najprivlačnija varijanta, je kampovanje u šatorima. Samo po sebi ima svojih prednosti i drugčije je od svega ostalog, Posle dobre klope sa roštilja i još boljeg druženja, spavanje u vrećama Vam pruža poseban osećaj povezanosti sa prirodom.
Srđan Stolić već planinari, pa, kako priča, bilo mu je logično da i kampuje u prirodi.
-Sin voli prirodu, kao i ja i već smo i prošle godine pričali kako bismo išli, tako da je ove godine bilo taman pravo vreme, korona nam dobro došla.
Tako se četvoročlana porodica Stolić, sa dvoje dece, odlučila na kampovanje.
Kao kaže Srđan, otići na kampovanje „nije baš kao u četvrtak smisliš i za vikend, odoh ja“:
-Realno, treba se pripremiti, što sa nekom osnovnom opremom, što i sa stvarima iz kuće koje moraš poneti da bi bilo ugodnije. Mesto gde smo mi kampovali nema baš blizu parking, pa je onda organizacija još komplikovanija, jer moraš u rancu poneti sve to što ti treba.
Iako je Srđanova prvobitna ideja bilo kampovanje na Divčibarima, jer je ranije video tamo postavljene šatore, a Divčibare se čine taman dovoljno, i pitomo, i divlje za ovakvu avanturu, ipak su se odlučili za reku Gradac.
-Kada sam na Google istraživao upravo da li je neko pisao šta o kampovanju na Divčibarama, naiđe mi Gradac kao idealno mesto za prvo kampovanje. I zaista jeste tako, reka je kao iz priče. Voda čista toliko da se koristi za sve osim za piće (pranje, umivanje, pranje zuba, hlađenje pića…)… Ovo gde smo mi bili spada u divlje kampovanje, tako da sve moraš sam da obezbediš – priča Srđan.
On savetuje svima da dosta informacija može da se nađe na netu ili na youtube, kako kaže odgledao je dosta „filmića“ oko opreme i saznao tako šta mu sve treba.
–Što se tiče cene, ne znam koliko mogu biti realan jer sam nešto od opreme već imao…Većina šatora kojih ima na tržištu će sigurno odraditi dobar posao za letnje kampovanje, na ne prevelikoj nadmorskoj visini. Na većoj visini može biti više kiše i jačeg vetra, pa onda bolja oprema dolazi do izražaja, ali mislim da to ovde nije slučaj. Tako da ako nemate baš ništa od opreme, mislim da je potrebno bar 200 evra za osnovnu opremu, ali svako od nas ima bar nešto ili nešto može da pozajmi za prvi put. Mislim da je glupo da odmah počinjete sa kupovinom opreme, jer su velike šanse da ćete uskoro kupovati opet isto, jer ćete shvatiti da da ono što ste prvi put kupili i nije baš to što ste očekivali ili da ima bolje, funkcionalnije, lakše… – objašnjava Srđan.
Kako kaže definitivno će ponoviti ovu avanturu, a u planu im je Zaovinsko jezero. Sada, kada su već nabavili neophodni deo opreme, trošak će im biti samo gorivo.
I. M.
Foto: Lična arhiva
Evo nekoliko saveta koji će vam sigurno biti od koristi tokom vašeg boravka u prirodi:
-Šator je najbolje postaviti na ivici šume (nikada u šumi). Treba znati da posle kiše u šumi još satima kaplje voda, a jak vetar često lomi grane drveća. I nikada ispod usamljenog drveta – jer su česta meta gromova.
-Protiv insekata se jednostavno možete braniti odgovarajućom kremom, mrežom, ili biljkom (ispod orahovog lišća se ne skupljaju ni komarci ni mušice!)
-Vreme – Kada se dim lepo, pravolinijski izdiže uvis, budite uvereni da narednih 24 časa neće padati kiša.
-Nikada vatru nemojte paliti usred šume, jer se vrlo lako zapali stablo ili krošnja.
-Kada želite nešto da ispečete (meso, ribu i sl), uvijte hranu u alu-foliju i pecite u vrelom pepelu ili žaru. Tako ćete ribu ispeći za 15min (po 7-8min sa svake strane) a meso za oko 40min. Sve što pečete pecite na žaru, nikako na vatri.Opšte pravilo je da vam od divljih životinja ne preti nikakva opasnost ukoliko ih ne uznemiravate.
-Prilikom nesreće u planinama spasioci se dozivaju pomoću šest signala (tri kratka-tri duga) u minuti, tj. svakih 10 sekundi jedan signal. Sledi pauza od jednog minuta pa se signali ponavljaju.
-Kako se rešiti krpelja? Parčem konca zavežite čvor oko krpelja (na vratu) i uvrćite konac postepeno stežući omču. Vrlo brzo kada ga konac uvrne u koži, krpelj ispada napolje a da ne ostavlja otkinute delove tela (glavu).
