PREDSTAVLJEN ROMAN “KOSOVSKA STRADANJA” PUKOVNIKA STEVANA ĐUROVIĆA
Roman “Kosovska stradanja” Stevana Đurovića, pukovnika u penziji i bivšeg šefa vojne-bezbednosti Prištinskog korpusa za vreme bombardovanja Kosova i Metohije 1999. godine, predstavljen je prošlog četvrtka, u organizaciji Književnog programa Doma kulture. Zasnovan je na istinitim događajima, i to je, po rečima autora, priča o tri ljubavi: oraha i kuće, dede i unuke, vojnika i njegove puške. Ta puška danas u kući zamenjuje postradalog poručnika. O sadržaju i motivima da objavi ovaj roman govorio je recenzent dr Rade Vučićević, u ime Izdavačke kuće “Razvigor” iz Požege. To je roman o besmrtnoj hrabrosti, osećaju pravednosti, svirepostima koje je doživljavao nevin narod, on do bola iskreno opisuje sve, silovanja, bahatosti, poniženja, koja od ekstremista trpi i njegov albanski sunarodnik, o čijoj čestitosti i domaćinskoj prirodi pisac uporedo govori, istakao je, pored ostalog Vučićević. Promovišući roman, Đurović svedoči i o drugim činjencama vezanim za vojna i bezbednosna pitanja iz tog perioda. Sa saborcem Jugoslavom Petrušićem objavio je i dokumentarnu knjigu “Zašto ćutiš Srbijo”, ilustrovanu fotografijama, mapama, tabelarnim prikazima nastradalih po mestima, uništenoj imovini, vojnoj strukturi paravojnih neprijateljskih jedinica prema podacima KFOR-a, bazama u kojima se obučavaju teroristi u Albaniji itd. Po rečima obojice autora, ova knjiga je okupila više od 300 saradnika, a svedoči i o insceniranim zločinima koji su pripisani srpskoj vojsci i narodu.
-Roman je zavetna knjiga koju sam počeo da pišem još u krilu đedovom. Obe knjige nastale su i kao zaveštanje za budućnost budućim generacijama da bi imale čime da se brane – rekao je Đurović, koji je rođen nedaleko od Peći, a završio je Vojnu akademiju u Beogradu. Njegovi glavni junaci personifikuju dva naroda, Spasoje – Srbe i srpske napore da se narod spasi i Osman – Albance i potrebu ovog naroda za osvajanjem. Obojica se ispomažu i u romanu pripovedaju o nedelima sopstevnog naroda.
Autor je ovim romanom ovekovečio još pet lica koja su na Kosmetu ostavili svoje živote braneći svetu srpsku zemlju. U knjizi Stevana Đurovića oni žive, jer on smatra, da ono najbolje od tih ljudi mora da živi.
Govorio je Đurović i svoju poeziju, uspomenama vezanim za detinjstvo i sliku Prokletija iznad rodne Peći, koja se urezala u pamćenje, pesme posvećene kćerkama Jeleni i Jovani, Kosmetu koje je “luk do podnebesja, ime za nesreću, zakletva ratniku, božurov cvet na polju stradanja, duh i duša Srbinova, kolevka i kletva, Gazimestanu koji nam je zavetovalište, u Prizrenu su nam usta, u Peći oči, u Dečanima duša, u Deviču suze, u Gračanici naš odjek i vaznesenje…”
Zorica Lešović Stanojević
