МЕЂУОПШТИНСКИ ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У ГОДИНИ ПРЕСТОНИЦЕ КУЛТУРЕ ОБЕЛЕЖИЋЕ ВАЖНЕ ЈУБИЛЕЈЕ (2)
– Изложба ће бити отворена 6. октобра 2023. на другом и трећем нивоу Културног центра Чачак
Међуопштински историјски архив у наредној години у којој ће град Чачак бити прва национална престоница културе обележиће два јубилеја: 75 година од оснивања установе и исто толико од оснивања Компаније „Слобода“, доминантног привредног гиганта, важног за развој чачанског краја. У сегменту пројекта престонице „Чачанска родна“ који се назива „На слободи“, као одразу духа места и времена које се везује за град Чачак, своје место ће наћи и сложена поставка коју поводом овог јубилеја припремају историчари Архива. О начину на који ће бити обележен овај велики јубилеј привредног живота града за „Чачански глас“ говори директорка Међуопшинског историјског архива историчар Лела Павловић, архивски саветник. Од ње сазнајемо да је креативни директор овог мултимедијалног пројекта визуелни уметник Горан Делић, а аутори историчари Горан Давидовић, Оливера Милосављевић, Марија Крњајић и Мирослав Пурић, док су сарадници на пројекту директори Компаније „Слобода“ у пензији: Адам Тадић и Миле Симовић.
„С обзиром на то да Компанија „Слобода“ својим постојањем и значајем далеко превазилази оквире Чачка и реферише на читав простор бивше Југославије, па и шире (на земље у којима је имала своје кооперанте и оне у које је пласирала своје производе) цео концепт би се базирао управо на тој дисперзивности на најшире области до којих је делатност „Слободе“ досезала и досеже.“
Лела Павловић се осврнула на концепт мултимедијалне поставке коју је визуелни уметник Горан Делић предложио за обележавање јубилеја Компаније „Слобода“. Поставка би „уз мноштво прикупљене, обрађене и специфично уобличене архивске грађе, укључивала већину рецентних уметничких медија: принтове, објекте, инсталације, филм и видео (документарни и уметнички, 3D), аудио …, и више подсетила на уметнички пројекат обојен разноликим и вредним артефактима, но на сајамско-музеолошки концет презентовања пронађеног, створеног и архивираног материјала… Замишљено је да се поставка одвија на два нивоа (средњем и трећем) Културног центра Чачак, који је својим габаритом и архитектонским перформансама сам по себи веома атрактиван и представља симбол „златног времена“ у развоју града, као што је то и „Слобода“ више деценија представљала. Све би се одвијало у више токова који би се укрштали на више места/пунктова….“ како је образложио Делић, а цитирала га наша саговорница.
ИЗ ИСТОРИЈАТА ФАБРИКЕ „СЛОБОДА“
– Чачак је имао 13.000 становника када је основана Фабрика “Слобода,“ упоредо са њеним развојем напредовала је и општина /град Чачак, што се најбоље огледа у повећању броја становника за преко 100.000. Основана је у првим послератним годинама када је обнављана производња и отварана нова предузећа и фабрике, а радила је и у време када је чачанска привреда, крајем осамдесетих година 20. века, имала 57 радних организација и развијену „малу привреду“. Решење о оснивању потписао је председник Владе ФНРЈ и министар одбране, маршал Југославије Јосип Броз Тито, 10. јула 1948. У првом петогодишњем плану развоја народне привреде (1947-1951), посебна пажња поклањана је развоју војне индустрије. Изградња фабрике започела је даном оснивања, поверена је Централној управи војне индустрије при Министарству народне одбране, а грађевинске радове изводило је предузеће „Ратко Митровић“ из Чачка и добровољна радна бригада. Према пројектима Пројектантског завода Министарства народне одбране, извршена је дренажа терена и регулација два потока. Новоизграђеним индустријским колосеком дугим пет километара, будућа фабрика повезана је са железничким чвором у Чачку, модернизован је сеоски пут и измештен део саобаћајнице Чачак – Ариље, дуг два и по километра, дислоцирано неколико сеоских путева у дужини од пет километара. Саграђени су резервоар за воду и мрежа рени бунара чији су капацитети били знатно већи од тадашњих потреба. Постављени су и колектор и водоводна мрежа до „Слободине“ стамбене зграде – каже историчар Лела Павловић.
Директорка Историјскиг архива напомиње да подизање Фабрике „Слобода“ пада у тренутку раскола у социјалистичком блоку, борбе против Информбироа, што је онемогућило увоз машина са истока и окренуло руководство да захтевају машине из репарације, а у самој фабрици се ослоне на своје раднике који иноватиним радом постављају нове машине.
– Први радници раде у четири канцеларије „Бобе Милетић“ у Чачку од новембра 1949. У почетку је формирана столарска радионица и алатница (производе дечје кревете, кухињске столове, ормаре, лимена корита, шпорете и слично) и пружају разне услуге предузећу „Ратко Митровић“, које је основано и првих година радило у Чачку. Земљиште на коме је сазидана фабрика било је експроприсано од власника, за одређену суму новца. Припрема запослених – огледала се у образовању кадрова у школи за квалификовне раднике од 1950; просечан прилив оспособљавања у првих десет година био је 124 радника годишње. Током 1950. саграђене су четири хале и једна радионица, управна зграда и помоћни индустријски објекти, путеви, индустријски колосек … План градње Хотела „Морава“, са 131 собом и рестораном, био је велики подухват. Успостављање радничке демократије, оснивање Радничког савета, 6. октобра 1950. слави се као Дан „Слободе“, истиче Лела Павловић.
У свом хронолошком осврту на развој Фабрике, директорка Историјског архива подсећа да су машинске радионице, машински парк преузети од „Бобе Милетића“, прорадили 1. октобра 1951, а да су исте године завршени сви радови на подизању 25 стамбених зграда са по шест станова за запослене раднике, до пола је био завршен самачки хотел и да су при крају били радови на подизању осам барака.
ПРВА ПРОИЗВОДЊА ЗА ВОЈНУ ИНДУСТРИЈУ – Прва производња за војну индустрију започиње 1952. када је радило 860 радника и 223 службеника, на крају године било је 1.428 радника од којих је 225 службеника. Током 1953. у производном програму „Слободе“ било је заступљено осам артикала наменске производње. Истовремено, предузеће је улагало у развој града, помагало градњу болнице, подизање спомен-обележја, организацију пољопривредне изложбе. Први пут, 1954. десетак чланова овог колектива награђено је за рационализаторске и новаторске подухвате. Производња за тржиште започела је 1955. градобитном ракетом М-54. Радили су за домаће потребе радио индустрије, затим, производе за широку употребу: прво емајлирано посуђе, решое, а производњу емајлираних плочица уводе 1957. – истиче Павловић.
Као излаз из тешкоћа, које су се појавиле, додаје директорка Архива, почели су да производе 1957. за домаће тржиште: апарате за сузбијање биљних штеточина, заштиту пољопривредних култура од мраза, дезинфекцију пољопривредних производа, стаја и других просторија. Исте године почиње сарадња по лиценци „Хиспано“ за војну индустрију, а нови војни програм, освајање конструкције тромблонских средстава започиње крајем 1959.
ПРВИ УСИСИВАЧИ…
Први усисивачи за домаће тржиште произведени су 1958. у кооперацији са немачком фирмом „Прогрес“ из Штутгарта, када је пласирнао 1.800 производа, а због наглог опадања заинтересованости за војне артикле, „Слобода“ је уз ослањање на италијанску фирму „Игнис“, избацила на тржиште плинске штедњаке, напомиње Лела Павловић.
– Раст обима производње за тржиште је настављен, већ 1961. она је у укупном приходу доносила 63 одсто зараде. Производња фрижидера започиње 1961, и одмах је произведено 3.934 фрижидера у сарадњи са фирмом „Игнис“, међутим, већ наредне године, фабрика се морала одрећи фрижидера у корист цетињског „Обода“. Нова освајања иностраног тржишта и отварање сервиса, започињу већ 1962. Увећана је производња коју су остварила 1.973 запослена радника, међу којима је било 691 жена. Производи су стизали у Пољску, Либан. Нов производ, машина за прање рубља, започета 1964. кратко је трајао. Почетак 1967. био је у знаку побољшања услова рада, а од 1. јануара уведено је 42-часовно радно време – темељно нас информише директорка Павловић.
НА ТРЖИШТУ СССР-а, МАРОКА…
Фабрика „Слобода“ се даље развијала и својим услугама на иностраном тржишту. Први је био излазак на тржиште СССР-а и први инжењеринг. Фабрику у Мароку су пројектовали, изградили и пустили у погон „Слободини“ стручњаци, истакнути кадрови – од првих запослених, директора, иноватора.
– Када је 30. јуна 1978. конституисана као Радна организација у СОУР „Слобода“, Фабрика наменске производње имала је три производне организације. Упоредо са развојем фабрике и повећањем броја запослених организована је здравствена заштита, отворена је амбуланта, октобра 1951. основано је Спортско друштво „Слобода“. У сложеном систему „Слобода“, Радна организација „Ергас“, у чијем саставу су од конституисања 1. јануара 1979. пет основних организација удруженог рада: Фабрика термичких апарата и регулационе опреме „Гарант“, „Прогрес“- производња усисисвача, Фабрика откивака „Љубић“ (заснива се на раду Колске радионице из 1927) и „Елдом“- услужни сервис у Чачку и „Тара“ у Бајиној Башти, која се бавила прерадом метала и израдом електро-инсталационог материјала и термичких апарата. И три радне заједнице: Заједнички послови, Истраживачко-развојни послови и Маркетинг, у којима је радило 2.800 радника – истиче директорка Павловић и додаје да се број запослених временом повећавао, да би их у једном тренутку било чак 7.000.
Први алат за тек освојени артикал произведен је у Алатници 1949, на чијој се традицији темељила РО „6. октобар“, ту је и РО „Металац“ Ивањица, која је била у саставу СОУР „Слобода“. Испраћене су и активности друштвено-политичких организација, рад синдиката и друштвени стандард радника, аматерско стваралаштво, лист „Слобода“ (1963), и све то ће наћи своје место на овој комплексној изложби.
РАЗАРАЊА НАТО БОМБАРДОВАЊЕМ
Током НАТО бомбардовања објекти и производни капацитети „Слободе“ су претрпели велика оштећења, подсећа Павловић.
– Од тих последица „Слобода апарати“, цивилни део компаније, није успео да се опорави и после неког времена отишао је у стечај. Војни део компаније успео је да се поново уздигне, уз велику финснијску помоћ државе. Данас је „Слобода Чачак“ акционарско друштво у већинском власништву државе Србије. Запошљава око 2.000 радника и бави се производњом војних средстава, углавном, муниције разних калибара за артиљеријска оруђа. Послује профитабилно и даље улаже у развој и нову опрему – каже за „Чачански глас“, директорка Лела Павловић.
Зорица Лешовић Станојевић