ОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ НА ДОЖИВЉЕНОМ И ЖИВОТНО ПОТВРЂЕНОМ ПЛАНУ
– Ликовност је битан део њених визуелизација и чини срж језика, слике или цртежа, а у ужем смислу ликовно је сам језик који има своју историју, синтаксу, граматику, филозофију. Радећи дуго и предано изградила је свој свет у коме јединством језика, као израза бића и мишљења, као тајне постојања, искрено открива истине на дубоко доживљеном и животно потврђеном плану – нагласила је Делфина Рајић, директорка Народног музеја, отварајући изложбу слика и цртежа уметнице Кристине Пирковић, у Галерији ове установе културе.
ЧОВЕКОВО СТРАДАЊЕ
У Галерији Народног музеја, до 3. августа, чачанска публика ће имати прилику да види радове Кристине Пирковић, цртеже и слике, који су настали последњих неколико година. Реч је о неколико серија, међутим, све су повезане, настављају се једна на другу, напомиње за наш лист уметница.
– Оно што је карактеристично за мој рад од самог старта, када сам се првенствено бавила цртежом, јесу три аспекта са којих сагледавам ситуацију око себе, односно, све оно што се дешавало и кроз историју и оно што ми антиципирамо данас за будућност, а то су: хоморелигијус – човек кроз религију, хомолудеус – човек кроз игру и хомоварварин – човек варварин. Оно што, такође, желим увек да истакнем јесте да термин варварин заправо може да се чита на више начина, као што је стих Кавафија, песника који је написао чувену песму “Очекујући варваре”, на коју се ја доста позивам у свом раду, а исто тако читам тај термин на неки мало другачији начин. То су три пункта која су мени најважнија – наглашава Кристина Пирковић.
Идеју црпи, како каже, из једног историјског контекста, који је доста окренут човековом страдању:
– То страдање сам гледала и са религијског аспекта, односно, страдање Христа, што се можда јасно чита са мојих радова, јер ту су увек неке крстасте форме. Раније је Христ био приказан малтене у човечијем облику, сада сам свела само на симбол крста, који сматрам да је доста јак, не само у хришћанству, већ и у неким другим културама. То су полазишта са којих крећем. Увек сагледавам и кроз призму детињства, што је на мом личном нивоу важно, као и уопште контекст садашњице, који је можда увек последица онога како смо живели, али и предосећање будућности у смислу шта ће се заправо дешавати, због онога шта данас чинимо.
ВЕРА У ХУМАНО ПОСЛАНСТВО УМЕТНОСТИ
Слике Кристине Пирковић одликује брижљиво постављена “сценографија”: капије и славолуци, дрвореди и куће у даљини, шатори и сандуци, шкриње из којих вребају склупчане немани… На развалинама западне, јудеохришћанске цивилизације, под зачараним поноћним небом, као да започињу нека нова драма и још недокучиви поредак, рекла је директорка Народног музеја Делфина Рајић, на отварању изложбе, у понедељак, 18. јула:
– Клонови и химере, хибридни створови, те њихови импланти и пројекције – већ настањују платна Кристине Пирковић. Истина, они су сликарски стилизовани, прилагођени њеном свету и симболици. Изазов трансхуманог овде би требало сагледати у контексту ишчекивања Другог и незнаног, у видокругу значења Кавафијеве песме. Пратећи тај инстикт слојевитим симболичким композицијама, Кристина предано негује примарни вид уметничког изражавања. Без обзира на временски распон, наративни слој свих представљених цртежа и слика је вишезначан, тако да можемо да их посматрамо, као поетски заокружену целину.
У почетку су то била узнемиријућа, а промишљена дела, са снажном религијском тематиком, црно-белих контраста, митских и библијских цитата, која извиру из духовног.
– Надреалним спојем ликовних елемената, она их смешта у очекиване ситуације. Стално испитивање људскости, кроз интимну биологију о Невидљивом, цртежа дубоко утканог у њено биће, главно је обележје опуса Кристине Пирковић. Сликарску мисао развијала је кроз ликовно стварање, водила борбу за истину и утеху у животу, за човека и уметника, који, стављен на рубу свемира, следи пут стваралачког немира, живи на граници тајне и задивљен чудом живота преображава га у бојену или речима исказану слику неког другог, бољег, смисленијег постојања. Специфичним сликарским сензибилитетом, вером у хумано посланство уметности, као посебне духовне делатности, оставља трагове својим делом и својом личношћу – нагласила је Делфина Рајић на отварању изложбе.
Кристина Пирковић је основне и мастер студије завршила на Филолошко-уметничком факултету, Универзитета у Крагујевцу, на одсеку за примењену уметност, смер зидно сликарство, 2014. и 2015. године, под менторством професора Жељка Ђуровића. Члан је УЛУС-а од 2018. године. Приредила је 18 самосталних и учествовала на више групних изложби у земљи и иностранству. Награђивана је за цртеж, слику, портрет, аутопортрет и најбољег студента. Прошле године је освојила другу награду за цртеж из Фондације Владимир Величковић.
Н. Р.
