КАКО ПОДСТАЋИ ФОРМИРАЊЕ РОДНОГ ПОТЕНЦИЈАЛА ВОЋА?
ПРАВИЛНА ПРИМЕНА ХОРМОНА И БИОСТИМУЛАТОРА
Примену сваког хранљивог елемента, хормона или биостимулатора, треба усагласити са стадијумом вегетације, потребама биљака и пратећим временским факторима од којих зависи свака следећа фаза годишњег цилуса раста и развоја воћа. Посебно треба истаћи чињеницу да су фенофазе годишњег циклуса раста и развоја неповратни процеси и да грешке учињене у било којој од њих доводе до, ако не потпуног изостанка плодоношења, онда свакако до умањења рода и квалитета производа. Прецизном применом препарата на бази цитокинаина се утиче на правилно формирање и метаморфозу вегетативних у генеративне пупољке, истиче др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, иначе председник Научног воћарског друштва Србије.
БЕЗ ШАБЛОНСКЕ УПОТРЕБЕ АМИНОКИСЕЛИНА!
Када је реч о аминокиселинама, које представљају носаче јона и ензима, као и прекурсоре једињења индикатора физиолошког стреса, ефекат њихове примене зависи од времена када су употребљене и саме концентрације примене. Како истиче др Александар Лепосавић, не треба понављати да шаблонска примена, као и она која је спроведена због препоруке трговаца и продаваца пестицида, може имати вишеструко негативно дејство на биљке, а оно се огледа у успостављању негативног односа између раста и родности, поремећеном процесу диференцијације родног елемента, што утиче на смањење приноса и економике производње гајеног воћа.Управо због тога треба знати да од 12 етапа органогенезе надземног система воћака, увек се у прве две етапе формирају вегетативни органи, а у наредних 10 се, у зависности од услова, образују и развијају генеративни органи воћака. Веома битно је знати и да се диференцијација репородуктивних органа не остварује метаморфозом већ зачетих вегетативних органа, него даљим дељењем и диференцијацијом новог ткива које се формира у вршном делу пупољка у средњем делу вегетације, наравно, уколико за то постоје услови, јер се између касног пролећа и раног лета, када се код највећег броја континенталног воћа најинтензивније наливају плодови, долази до процеса формирања родног потенцијала за наредну годину. То практично значи да у периоду летње равнодневнице долази до почетка процеса диференцијације родног потенцијала, односно, колики проценат пупољака ће задржати вегетативну функцију, а колико ће бити родног елемента. Током тог периода потребна је умешна техника примене азота, калијума, калцијума и ефикасно управљање водом, а све у циљу одржавања постојећег и правилног формирања будућег рода. Уколико током ове фазе вегетације дође до грешака, постоји опасност од исцрпљености биљке због одржања тренутног рода, што може довести до смањеног образовања родног потенцијала, односно изостанка или умањеног приноса у наредној вегетацији.
– Да бисмо индуковали стварање родног елемента не смемо се ослонити на резерве, већ на употребу цитокинина, аминокиселина, правилно фолијарно прихрањивање и избегавање или умањење негативног ефекта топлотног стреса који је начешће повезан са мањим или већим водним дефицитом. Због чињенице да се висина приноса код воћа одређује у сезони која претходи, односно, пре него што се текућа вегетација заврши, умешна примена цитокинина у другом делу вегетације представља кључни елеменат успеха у производњи. Већ је речено да они стимулишу деобу ћелија, утичу на индукцију и диференцијацију родног потенцијала, подстичу раст бочних прираста, и у крајњем исходу утичу и на величину плода у тој вегетацији. Уколико се ове материје примене у погрешно време или у неодговарајућој концентрацији може доћи до претераног диференцирања родног елемента за следећу годину, исцрпљивања биљке и ситнијег и мање квалитетног приноса у наредној вегетацији. Зато се у периоду интензивног наливања плодова препоручује употреба цитокинина са аминокиселинама кратког ланца, које имају улогу носача и које побољшавају усвајање примењених средстава преко листа и њихово брже премештање унутар ткива биљке. То за последицу има равномернији и бољи развој тренутног рода, али и бољу трансформацију вегетативног у родни елеменат код биљке. У том периоду је неопходно обезбедити одговарајуће количине калијума који утиче на тургор у биљкама, олакшава транспорт усвојених хранљивих материја до плода и утиче на побољшање његовог квалитета и транспортабилности – наводи др Лепосавић.
УЛОГА КАЛЦИЈУМА
Други важан елеменат у овом периоду је калцијум који се у плодовима најчешће концентрише у семену. Његова улога је у расту ћелија, стабилности унутрашњих мембрана и синтези резервних ткива. Веома слаба мобилност овог елемента у земљишту и биљном ткиву утиче на потребу његове сталне доступности, првенствено млађем корењу биљке, одакле се у органе и ткива транспортује ксилемом. Транспирација је кључни процес за транспорт калцијума путем ксилема, због чега се већа количина овог елемента накупља у лишћу у односу на плодове. Плодови апсорбују калцијум у првој, од укупно три фазе развоја, што је резултат отворених стома и интензивне транспирације. Као последица тога, мањак калцијума у ткиву биљака може се појавити због смањеног снабдевања овог елемента кроз ксилем, што је честа појава услед ниског нивоа транспирације. Са даљим развојем, површину плодa прекрива воштана превлака, стомин апарат на њима се затвара, због чега се и транспирација смањује, а са тим се смањује и прилив калцијума у њих. По завршетку прве фазе развоја, плодови и даље настављају да расту тако да се концентрација калцијума у њима смањује.
– Све ово указује да је ниво калцијума у плоду, повезан са његовом чврстином и квалитетом у току бербе и после ње, условљен већим бројем фактора од којих су најзначајнији: сорта, доступност калцијума у земљишту, транспирација, еколошки фактори, резидба, примена и доступност других елемената у земљишту. Треба поменути да фолијарна примена калцијума има физиолошка ограничења због његове слабије распоређености унутар биљке, а да плодови због ниске транспирационе функције усвајају веома мале количине. Битно је схватити да калијум и калцијум комплементарно делују и, како се у пракси често каже, без калијума нема чврстине, а без калцијума нема тежине. Ове елементе је пожељно употребљавати у физиолошки лакше усвојивим облицима, а то је у облику хелата или комплекса, што им омогућује бржу апсорпцију, односно, преко листа, уз повремену њихову примену путем заливања „кап по кап“ – објашњава наш саговорник.
ПРИМЕНА БЕТА-ГЛИЦИНА И ФОЛИЈАРНОГ МАГНЕЗИЈУМА
С обзиром на то да је у другом делу вегетације у нашим условима све присутнији стрес биљака због недостатка воде, који је комбинован са топлотним и радијационим стресом, све више се прати улога примене бета-глицина и фолијарног магнезијума, који најбољи ефекат имају када се примене заједно. Бета-глицини делују као природни осморегулатори на начин да стабилизују протеине и мембране, смањују губитак воде и синтезу етилена биљака које су у стању физиолошког шока и на тај начин повећавају толеранцију на неповољне услове. Фолијарна примена магнезијума утиче на побољшање фотосинтетске активности, регулише метаболизам и повећава синтезу угљених хидрата у периоду када је истовремено и њихова велика потрошња. Заједно примењени бета-глицини и фолијарни магнезијум, како истиче др Лепосавић, утичу на повећање отпорности биљака током неповољних услова, помажући биљкама да одрже свој развој на вишем степену корелације, односно, без угрожавања квалитета плода и умањења родног потенцијала у наредној вегетацији.
У нашој земљи се интензивно испитује и утицај примене нано калцијума у различитим периодима вегетације на превазилажење све присутнијег температурног шока којима су воћне врсте изложене током дужег дела вегетационог циклуса. Слична истраживања се раде и са применом силицијума у облику дијатомејске земље или чистог силиката. Овај елеменат ствара заштитну физичку баријеру преко лисне плоче и на тај начин смањује штетни ефекат зрачења и прекомерне транспирације. Благотворно дејство примене силицијума се огледа и у уградњи у ћелијске зидове на који начин јача ткива и стимулише одбрамбене механизме што утиче на умањење антиоксидативног стреса. Иначе, дијатомејска земља је ефикасан контролор присуства одређених инсеката и за то се примењују посебне микронизоване формулације. Посебно је ефикасна у контроли присуства лисних ваши и штетних гриња.
– Против физиолошког стреса биљака морамо се борити на више начина, а сви они укључују знање као основни предуслов примене било које од предложених мера. Треба знати да стрес код биљака не мора узроковати само штете и да он у извесним случајевима може бити користан у смислу индукције резерви у биљкама, активације одбрамбених путева и побољшања коришћења постојећих ресурса. Такође, више пута је речено да успех у воћарској производњи зависи од доброг познавања педологије, физиологије и морфологије у садејству са климатским чиниоцима. На то се надовезује познавање природе и ефекта производа који се жели употребити и због тога воћарство није само наука, већ је и уметност препознавања сигнала које биљке шаљу, тренутака примене одређеног средства и успостављања равнотеже потреба биљке и воћара са околином – поручује др Лепосавић.
В. Степановић
Фото: Архива саговорника
