ПИЈТЕ ТЕРАПИЈУ НА ВРЕМЕ, УНОСИТE ТЕЧНОСТ!
У врелим летњим данима универзална препорука јесте да у време повишених температура колико год можемо избегавамо излазак напоље од 10 часова ујутру до 17 часова поподне. Посебно угроженом категоријом становништа на високим температурама сматрају се особе већ нарушеног здравља, пре свега, кардиоваскуларни болесници.
Пре него што проведете више времена на напољу, важно је да знате како високе температуре могу деловати на срце, посебно уколико имате неко срчано обољење или имате неке симптоме. О промени терапије, уносу течности и хране, али и дозвољеној физичкој активности најбоље је да се посаветујете са лекаром.
– На високим температурама крвини судови се шире, а њихово ширење доводи до тога да се ток крви, посебно, у венском систему нешто успорава и да се дуже задржава. Услед тога може доћи до пада крвног притиска, до рефлексног убрзања срчаног рада, задржавања течности у доњим екстремитетима, односно, може доћи до отицања ногу. Организам се против ниског притиска бори различитим механизмима како би се притисак подигао, али тада може доћи до скока крвог притиска. Пацијенти који имају висок притисак и који се од њега лече, лети имају ниже вредности и некада захтевају нешто нижу терапију. Сматрам да не смеју сами то радити, већ им терапију мора кориговати лекар – рекла је др Јелена Тодоровић из Службе хитне помоћи.
Унос течности у летњем периоду веома је битан, али треба обратити пажњу да то буде на правилан начин.
– Посебну пажњу треба обратити на употребу диуретика, то су лекови за измокравање, јер се тим лековима осим вишка течности губи и вишак електролита, то у овим месецима може бити проблематично, јер се знојењем, такође, губи течност – наглашава др Јелена Тодоровић.
Када је реч о пацијентима који имају нижи притисак, они јесу у проблему, јер је у овом периоду њима притисак још нижи. За низак притисак не постоје лекови, као што постоје за висок.
– Проблем се у овом случају решава надокнадом течности и уносом електролита. Надокнада течности захтева свакодневни унос воде, али не у већим количинама одједном, него у току дана распоређено у равномерни дозама уносити воду, рецимо, на сваких сат времена по једну чашу, којом ће се пацијент дехидрирати. Оног тренутка када неко осети жеђ, значи да је већ благо дехидриран. Пожељно је да не бисмо претерано унели со, да се уноси више воћа и поврћа, јер посебно у поврћу има доста течности и електролита и на тај начин ће се они надокандити – казала је др Јелена Тодоровић.
В. Ј.
