У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА ЗБИРКА ИЗАБРАНИХ ПЕСАМА ТОМИСЛАВА МАРИНКОВИЋА
Поезија Томислава Маринковића (1949-2025), добитника Дисове награде 2016. године, веома је разноврсна по токовима и темама, али је увек присутан песников дијалог са природом. За њу је био нераскидиво везан у свом родном Липолисту код Шапца, где је живео и стварао деценијама. Његова поезија се „вратила“ у Градску библиотеку „Владислав Петковић Дис“, где је у уторак, 21. априла, представљена збирка изабраних песама „Кроз одшкринути прозор”. Књигу је, као омаж песнику, приредила Марија Радић, а о Маринковићевој поезији говорили су Јована Дишић, књижевница и дирекорка Народне библиотеке „Стеван Раичковић“ у Кучеву, и Никола Маринковић, уредник у Српској књижевној задрузи, која је издавач збирке.
Мада је свет око себе гледао широм отворених очију, наслов „Кроз одшкирнути прозор“ преузет је из песме Томислава Маринковића „Другачије, за песму“, рекла је у кратком разговору за „Чачански глас“ приређивач Марија Радић.
– Песник јесте био загледан у свет око себе, али је умео да се загледа у сва она мала померања живота, у оно што бисмо могли назвати откровењем постојања, у све оно поред чега сви ми прођемо, али не препознамо. А песник је умео да препозна и да нам приближи. Карактеристика његове поезије је да је имао вештину да поунутри све оно што је обично, свакодневно, спољашње и да то обликује у свом песничком свету – рекла је Радић.
Не једном, Томислав Маринковић је говорио да је поезија за њега утеха и тајно уточиште пред грубостима живота, али и потврда усхићења пред лепотама света. Основни наум Марије Радић је био да обухвати најшири песнички опус. При избору за збирку се руководила да то буду песме Томислава Маринковића које представљају његова главна поетичка упоришта и песме које сведоче о аутентичном песничком изразу.
– Тај подухват је био тежак и захтеван, јер је реч о песнику који је стварао четири деценије, своју прву књигу је објавио далеке 1983. године. У исто време, док сам приређивала књигу и изнова ишчитавала његове песме, осећала сам се као неко ко има повлашћено место, пре свега због лепоте и дубине његове поезије – објаснила је Радић, професор књижевности, коју за песника веже, поред задивљености „обичног“ читаоца, и сродност, будући да и сама пише поезију.
– Оно по чему се Томислав Маринковић издваја као песник у оквиру савремене српске књижевности јесте поетичка заокруженост, једна нит коју можемо да пратимо од најранијих до последњих књига – истакла је Радић.
На питање да ли су јој поновна читања Маринковићевих песама сада, када је он са оне стране живота, открила неке нове поруке, Марија Радић каже да је свако ново читање другачије и да неке истине сада даље и дубље одјекују, као што то бива са свим великим књижевницима.
– Код Томислава Маринковића има много таквих истина, јер је код њега лирски субјекат загледан у свет и из те загледаности се пита у своје и у име тог света. Мени је, док сам поново читала његове песме, то била једна врста утехе, да поезија наставља да живи и када песника нема међу нама. Зато сам за последњу песму у збирци одабрала „Радуј се“, песму која је објављена у његовој последњој књизи „Шта о нама мисле анђели“ из 2024. године. У њој песник каже „…да треба поднети све и радовати се свему“ – одговорила је Марија Радић и напоменула да је збирка „Кроз одшкринути прозор” раније представљена у Српској књижевној задрузи.
Никола Пеулић навео је да је Маринковић добитник свих престижних награда за поезију и да су његове песме превођене на енглески, руски, шпански, португалски, јапански, словеначки и македонски језик. Заступљен је у више антологија савремене српске поезије.
Јована Дишић је говорила о идеји и концепту Награде „Стеван Раичковић“, која се додељује од 2024. за најбољу оригиналну књигу поезије објављену у претходној години. Први добитник био је Слободан Јовић за књигу „Брза пошта“, а други Томислав Маринковић за „Шта о томе мисле анђели“.
Никола Маринковић рекао је да је циљ ове збирке стварање специфичне песничке биографије Томислава Маринковића, кроз коју читалац може спознати, не само најважније мотиве (тишина, потрага за једноставношћу, ослушкивање…), већ и промене и континуитет песниковог стваралаштва.
Књига „Кроз одшкринути прозор”, објављена је 2025. у издању Српске књижевне задруге и Народне библиотеке „Стеван Раичковић” из Кучева. Књижевно вече посвећено лауреату Дисове награде Томиславу Маринковићу, део је овогодишњег 63. Дисовог пролећа.
В. Т.
Отворио си прозор
Отворио си прозор.
Свиће.
Разблажено руменило навире
из тек одшкринуте кутијице боја на небу.
Време је да почнеш и са отварањем
прозорчића на души, која је, у ноћи,
била само негатив твојих надања,
стрепњи, једва назирућих сећања
обраслих заборавом.
Усредсреди се на ствари
изван собе, изван себе.
Твој живот није само у теби.
Твој живот није само твој.
(Из збирке „Свет на кожи“, 2007)
