Obrazovanje

MEDIJI I OBRAZOVANJE, KAO PRAVO IZBORA

Filmski i televizijski reditelj Petar Stanojlović, docent na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, održao predavanje u Gimnaziji

MEDIJI I OBRAZOVANJE, KAO PRAVO IZBORA

 

Nedavno je, u okviru programa „Zajednice doma i škole“, u Gimnaziji u Čačku, organizovano predavanje“Mediji i obrazovanje“, namenjeno učenicima i zainteresovanim građanima. Govorio je filmski i televizijski reditelj Petar Stanojlović, docent na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.

Suština Stanojlovićevog predavanja se odnosila na sam pojam obrazovanja i njegovog mesta i značaja kroz vreme, kao i na današnju povezanost sa medijima, koji treba da predstavljaju samo sredstvo u postizanju što kvalitetnijeg obrazovanja i samoobrazovanja, a ne krajnji cilj.

Stanojlović je na samomom početku istakao da se dosta bavio projektima koji se tiču mladosti, kao i neformalnim obrazovanjem mladih ljudi, autor je serije „Priđi bliže“, posvećene mladima i drugih značajnih serijala.

Početak priče o obrazovanju se nije odnosio na to šta je teorijski i sistemski obrazovanje, već šta je praksa, šta je dobra i loša praksa i kako možemo da je promenimo. Pojmovi obrazovanje i mediji se prečesto koriste u svakodnevnom govoru. Stanojlović je istakao da dužno poštovanje daje etimologiji, značenju reči i da obrazovanje u osnovi značiuobraziti se, prikazati se, imati obraza, biti čestit, pošten, ponosan, ali i da se drugi tobom ponose. Sa druge strane, mediji, generaciji stasaloj u kompjuterskoj eri, deo su osnovne pismenosti mlade populacije.

– Mi zapravo ne znamo šta su mediji, pomislimo na televiziju, radio, na društvene mreže, ali mediji su i profesori i svi oni činioci koji prenose poruku – istakao je Stanojlović.

On kaže da je osnovna uloga medija da prenese poruku, bilo čiju. Postoji osoba, ili proces koji tu poruku prenosi. Mi danas živimo u postistorijskom vremenu, kada od istorije više ništa ne učimo, ne zato što smo lenji, nego što naše iskustvo – šta treba da radimo – ne dolazi od naših predaka, kao što je to nekad bilo uz ognjište, kada su najstariji članovi porodice govorili svoja i opšta iskustva. Ljudi su nekad osnovna iskustva sticali u porodici i to je za većinu bilo i jedino obrazovanje. Ognjište je bilo tada televizor, a glavni medijum, čestita starina, koji je svoje ukupno iskustvo prenosio na mlađe članove porodice, najčešće uz jedan medijski alat, gusle, kako i šta treba činiti, istorijski i iskustveno. On je govorio o obrazu koji naslednik treba da nosi.

– Kasnije su došli elektronski mediji. Svi su se u početku okupljali oko radio aparata, kasnije televizora i to je okupljalo porodicu. Nekad su ljudi suštinski nosili isti  kulturološki kod, slične su bile teme, slični odnosi prema moralu, stvarnosti, sve se prenosilo s kolena na koleno. U vreme televizije, jednog, dva ili tri kanala, svi smo delili ista iskustva. Svi smo tada komunicirali preko istih iskustava, naša iskustva su se dalje prenosila drugim generacijama. Jedan centar je uticao na zajedničku komunikološku svest. Kasnije smo od sabornosti stigli do toga da svako personalizuje svoj sadržaj. Ne delimo zajednička iskustva, svi gledamo svoje i istorija više nema nikakvu ulogu, nema ko da je priča i nema ko da je čuje, učimo iz naših personalnih prostora, koji su suženi i mali. Stvarnost više ne liči na realnost, a realnost na stvarnost. Sve deluje bezizlazno, ima li nešto od obrazovanja i šta će nam uopšte obrazovanje? Današnji prostor delovanja, sve ono što je u današnjem svetu dostupno za rad, može da posluži za nešto što se zove samoobrazovanje – rekao je pored ostalog predavač.

On je objasnio da obrazovanje nije samo ono što sistem nalaže, nego ono što mi pronalazimo u mreži, što mi pronalazimo u komunikaciji. – – Šta danas znači pismenost? Današnja pismenost je ustvari tastatura, potpuno drugačije od onog što je bilo juče. I šta je naša buduća pismenost, koja nas čeka?Pismenost komunikacije, preko tehnologije. To je danas prostor ogromnih mogućnosti, mnogo veći nego kad smo delili jedan kanal, ili svi isti bukvar. Mediji su pravo izbora, a obrazovanje je isto pravo izbora, da bih znao najviše, najbolje – naglasio je Stanojlović.

Šta je pravo izbora u ovom društvu? Najdemokratičniji proizvod koji je čovek napravio je daljinski upravljač. Obrazovanje ima svoj tok, sistemske, privatne, a mediji su korisni zato što su sredstvo informisanja, mediji mogu da nam pomognu da budemo upućeni u našu stvarnost. Stanojlović smatra da mlad čovek treba da bude medijski pismen i da zna kako prebaciti i zbog čega kanal. Za današnju generaciju, medij je društvena mreža. Pitanje komunikacije je egzistencijalno pitanje. Čovek iz komunikacije uči, bez komunikacije nema dokaza da čovek postoji. Danas su mediji jedini dokaz da se nešto dogodilo.

– Mlad čovek u eri medija i kad mora da ima kakvo takvo obrazovanje mora da se osloni na aktivizam koji ga upućeje na istinu, da nije tačno da se ne može promeniti svet i da mi na to ne možemo uticati, već nam danas mediji – društvene mreže nude mogućnost, da se organizujemo, da nešto preduzmemo i sprovedemo određenu akciju, aktivnost, koju smatramo korisnom i ne samo to. Društvene mreže nam ostavljaju ogroman prostor za kreativnost, naglašava Stanojlović i dodaje:

– Danas ni Gavrilo Princip ne bi pucao, bio bi tviteraš, bio bi aktivista na društvenim mrežama, njegov pucanj je bio poruka da nećemo više da živimo ovako. To danas može da se uradi preko medija i društvenih mreža. Danas u medijskoj sferi posedujemo alate da ni iz čega napravimo sve, da iz bilo kog dela sveta prikažete svoju ideju, koncept, mogućnost da promenite sebe i svet oko sebe.

Danas možete pokrenuti, ispraviti svet oko sebe, na vama je ta mogućnost izbora, da se pokrenete i pokrenete druge na akciju – ovo je suština izlaganja Petra Stanojlovića, koji je kroz interakciju i razgovor sa učenicima pokrenuo i niz drugih interesantnih tema.

Na samom kraju on je istakao da u doba kad se tako strasno čezne i traga za originalnošću, zapravo mnogi ne znaju da je jedina i prava originalnost, uvek sveža i nova, ljudska dobrota.

Dušan Darijević

Оставите одговор