РЕШЕЊЕ СТИГЛО ПРЕД ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ
„Имам шесторо деце, троје иду у ову школу, у којој смо учили сестре и ја.. Не бих волео да се угаси… Ја моју децу нећу исписати, док год буде један ђак овде“. Ове речи Милоша Недељковића одсликавају мишљење свих родитеља у Мојсињу који су се у недељу окупили поред сеоске школе.
За разлику од многих села у којима су школске зграде остале пусте јер нема деце, у Мојсињу је потпуно обрнута прича! Деце има, али је село већ годину дана без школског објекта. Иако је мојсињска школа четворогодишња, јер је у селу истурено одељење ОШ „Татомир Анђелић“ у Мрчајевцима, ове године има више од 30 школараца и предшколаца. Ипак, решењем инспекције, више од годину дана објекат је затворен јер није безбедан. Попуцали су зидови здања старог скоро 130 година, нису више могли да одолевају зубу времена. Школско звоно ни овог септембра неће зазвонити, ђаци ће, као и прошле године, ићи на часове у црквени дом. Мештани верују да је то привремено, а пре неколико дана добили су обећања од градских функционера, да ће у наредних 12 месеци бити изграђена нова школа.
Годину дана борили су се Мојсињци да докажу да је школа као хлеб потребна њиховом селу, једном од ретких у којима се бележи повећање наталитета. Упућивали су дописе на многе адресе државног и локалног руководства, па чак и председнику Александру Вучићу. Стигли су позитивни одговори, а онда је уследила тишина. Надали су се да ће се за годину дана нешто променити, јер им је више пута речено да се ради пројекат реконструкције школе. Приближио се почетак школске године, никакав конкретан потез нису видели. Два дана после њиховог окупљања у недељу, 16. августа, када су јасно поручили да своју децу неће слати у друге школе, макар учила у монтажним контејнерима, село су посетили заменик градоначелника Владан Милић и помоћници Милош Стеванић и Милош Теофиловић, који су им предочили план изградње новог објекта на истом месту.
ГРАДСКО РУКОВОДСТВО ОБЕЋАЛО ИЗГРАДЊУ НОВОГ ОБЈЕКТА
У изјави за „Чачански глас“ Милош Теофиловић каже да су родитељи могли да виде документацију коју је Градска управа била припремила за реконструкцију школе, укључујући пројекат и ставку у локалном буџету за ове намене.
– Када је пројектант отишао да провери још неке мере на згради, утврђено је да су се пукотине појавиле и на другим странама. Због тога је план реконструкције пао у воду. Кренуло се у израду новог пројекта, већ су добијени локацијски услови. У процесу смо добијања дозволе за рушење постојећег објекта. Нова школа ће се градити у истим габаритима, око 150 квадратних метара, на истом месту и биће готова за следећу школску годину. Ђаци ће и ову годину бити у парохијском дому, за шта дугујемо велику захвалност свештенству. Све трошкове, за струју и друге комуналије, сносиће Град Чачак. И новим буџетом одвојићемо средства за изградњу школе – обећао је Теофиловић.
НАСТАВА У ЦРКВЕНОМ ДОМУ
Како су нам мештани раније испричали, захваљујући предусетљивости мојсињског пароха Милорада Величковића и Црквеног одбора, деца су целе школске године наставу имала у парохијском дому оближње цркве посвећене Успењу Пресвете Богородице. (У Мојсињу ће вам сви рећи да је то најлепша црква на најлепшем месту! И ова реченица је доказ њихове привржености селу.)
– После годину дана поново су дошли инспектори, утврдили да је школска зграда још више напукла. Констатовали су да не може да се реновира и катанац је остао. Желимо да нам деца иду у сеоску школу, нисмо се сложили са предлогом да их шаљемо у оближња села. Имамо у селу велики број деце и самим тим заслужујемо да се направи нова школа на истом месту, јер је мирно и безбедно за децу – рекла нам је Слађана Пауновић, мајка две девојчице, Дуње предшколке и Ксеније која креће у трећи разред.
И према мишљењу Ивана Видојевића, било би страшно да је село остало без школе.
– Сматрам да се Србија брани са овом децом, да остану у селу… Следеће године биће обележено 170 година постојања школе у Мојсињу, а сама зграда изграђена је 1903. И то на месту одакле се виде Овчар, Каблар, добар део Поморавља, па и ауто-пут.. Али, довољно је далеко од пута да чува тишину и мир… Школу су обнављали мештани и родитељи ђака више пута. Тек пре шест година изграђени су први тоалети у самој школи, до тада смо имали само вањске чучавце, који као да су остали из година немачке окупације… Тек после стигла је и вода. Да аспурд буде већи, оптички интернет уведен је пре два месеца – описује мештанин Иван Видојевић, који својом камером и текстовима за „Мрчајвце инфо“ сведочи о свим добрим и лошим странама живота у селу.
Мојсињци су успели да сачувају своју школу, у којој је прва знања, кажу, стицало неколико генерација њихових предака. Поносни су и на то да је још у другој половини 19. века ова мала школа имала чак 410 књига у својој библиотеци. Иван Видојевић дошао је до података да су тада престоничке новине забележиле да је то била најбоља школска библиотека у западној Србији или тадашњем Рудничком округу. То, кажу Мојсињци, доказује колико је и њиховим прецима образовање било важно.
– То нам је завет, који хоћемо да сачувамо. То смо дужни прецима, а пре свега потомцима – поручују Мојсињци.
Весна Тртовић
Фото: Иван Видојевић, „Мрчајевци инфо“
МОЈСИЊЕ ЛЕПШЕ ОД БЕОГРАДА
И раније су се родитељи ученика организовали како би обновили стару школу, мењали су столарију, изградили надстрешницу… У исто време, село је постало богатије за нове нараштаје, за нове становнике. Доселило се у Мојсиње неколико младих са својим породицама. Међу њима је четоворочана породица Милице Божић, која је пре три године Београд заменила Мојсињем…
