Društvo Kultura

„НАЈЈЕДНОСТАВНИЈА ЈЕДНОСТАВНОСТ НА СВЕТУ“

У ГАЛЕРИЈИ „РИСИМ“ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ДЕЧИЈИХ РАДОВА ИНСПИРИСАНА ОПУСОМ БОГИЋА РИСИМОВИЋА РИСИМА

– Када сам кренула са истраживањем, пронашла сам Рисимов текст, објављен у „Чачанском гласу” 1957. године, о дечијем цртежу. Рисим је, наиме, као већ афирмисан уметник, након посете једној дечијој изложби забележио: „…Цртање је најплеменитија игра, ствар маште, осећања и интелигенције, а дечији цртеж чиста истина и радост, узбуђење без рачуна, најједноставнија једноставност на свету“. У његовим речима сам потпуно препознала и свој лични однос према тој теми. Остаје нада да би Рисим и вечерас, са наше изложбе, у хладну чачанску ноћ изашао осмехнут и ведар – рекла је, између осталог, академска сликарка Катарина Алемпијевић, објашњавајући наслов радионица и изложбе „Најједноставнија једноставност на свету”.

Учесници радионица

Изложба дечијих радова инспирисана слојевитим опусом Богића Рисимовића Рисима, под називом „Најједноставнија једноставност на свету”, отворена је у уторак, 17. новембра, у Галерији „Рисим”. Пројекат „Најједноставнија једноставност на свету” је један од програма којим се обележава јубилеј, 100 година од рођења Богића Рисимовића Рисима, чију спомен-збирку Уметничка галерија „Надежда Петровић“ баштини од 1992. године. А изложба је резултат истоименог циклуса ликовних радионица за децу (узраста од девет до 12 година), одржаних током октобра и новембра 2025, као и септембра и октобра 2026. године, у Галерији „Рисим” и УГ „Надежда Петровић”, ауторке Катарине Алемпијевић у сарадњи са Маријом Радисавчевић, вишом кустоскињом Галерије. Учесници радионица били су: Ружица Ћућиловић, Мина Јовичић, Јана Марковска, Калина Пендић, Дуња Петровић, Уна Петровић, Соња Ђуновић, Дуња Ристановић, Сава Алемпијевић, Дуња Јевтовић, Војин Гојковић, Петра Суруџић, Уна Папић, Лара Ђорђевић и Коста Ђорђевић.

Катарина Алемпијевић, Марија Радисавчевић и Владимир Дуба

„ДЕЧИЈИ ЦРТЕЖ – ИДЕАЛ НЕПОСРЕДНОСТИ И НАЈПЛЕМЕНИТИЈА ИГРА“

– Посредством четири тематске целине, „Лет плаве линије”, „Сан о боји”, „Наше драге сенке” и „Заиграна светлост”, деца су на неконвенционалан начин истраживала слојевит опус сликара Богића Рисимовића Рисима и стицала знања о основним ликовним елементима, користећи медиј цртежа, слике, текстила, луткарског позоришта сенки и анимације. Полазећи од Рисимовог креда да је дечји цртеж идеал непосредности и најплеменитија игра, пројекат „Најједноставнија једноставност на свету” успоставља методолошки оквир прожимања традиције, модерности, имагинације и високе уметности кроз дечје стваралаштво. Применом иновативних метода савремене музејске педагогије, проблематизује се синкретички приступ који подстиче естетски сензибилитет, дивергентно и критичко мишљење код деце, редефинишући истовремено легат Богића Рисимовића Рисима као пулсирајући извор креативних стимулуса – објашњава Катарина Алемпијевић, ауторка пројекта.

Линија, као основни ликовни елемент, присутна је у читавом Рисимовом опусу, на његовим цртежима, сликама, илустрацијама, у стиховима, каже визуелна уметница и додаје:

– У овој радионичарској целини, кроз теме аутопортрета и портрета, цртајући тушем и четкама на папиру, играли смо се експресивношћу линија, њиховом једноставношћу и симболиком, у духу Рисимове мисли: „Цртање је као најлепша музика. То је као дириговање. Све свира! Лети линија”… Тродимензионалне цртеже, портрете од бојене жице, израђивали смо након анализе Рисимових линија у боји на портретима песника и сликара.

Катарина Алемпијевић, ауторка пројекта

Ауторка пројекта је подсетила да је место првих Рисимових доживљаја боја била бојаџијска радионица његових родитеља:

– Верујемо да је то пре једног века било најшареније место у Чачку. Гледајући радозналим, плавим очима нити обојене вуне, у осетљивом дечијем бићу настајала је потка за будуће слике. Ми смо покушали да „обрнемо” процес, да колорит са Рисимових слика преточимо у вунене спектре боја – у кружне тканице. Играли смо се нитима бојене природне вуне, ткали смо пажљиво и посвећено, спајајући традиционално и модерно…

Сенка је, такође, један од најважнијих елемената Рисимових слика. „Драге сенке детињства“ и „Уличне сенке“, настале 1983, слике су које најдубље изражавају Рисимово схватање сликарства.

– Подстакле су нас на промишљање о феномену сенке и обликовање савременог израза уз помоћ древне технике луткарског позоришта сенки. Маштали смо, истраживали, експериментисали… У мраку, скривени иза платна, луткама смо удахнули животе. Играли смо се облицима, бојама, речима, гласом, светлом, звуком, музиком, развијали концентрацију и пажњу кроз заједнички рад, откривајући другачији свет, налик свету бајке, у коме је све могуће, као у Рисимовој слици – нагласила је Алемпијевић.

У Рисимовој заоставштини, сачуван је и први број „Политикиног Забавника”, од 28. 2. 1939. године.  Из тог времена датира и његова љубав према стрипу и Дизнијевим јунацима које је нацртао 1942. године.

– Постоји запис да се Рисим, тада, као шеснаестогодишњи дечак, током ратних година и сам бавио цртањем стрипова и прављењем „биоскопа” са огледалима, како би забавио сестру, брата и комшијску децу. Будући ведри сликар Рисим је и као дечак смишљао начине да сви лакше преброде тешка времена. Овај занимљиви детаљ довео је до идеје да и ми направимо оптичке играчке, фенакистоскопе, и тако покренемо, анимирамо сопствене цртеже са мотивима са Рисимових слика – објаснила је сликарка и истакла да су уживали, као што су то чинила и деца пре више од осамдесет година.

Марија Радисавчевић, виша кустоскиња УГ „Надежда Петровић“

„СЛИКА НИЈЕ ОГРАНИЧЕНА РАМОМ, ОНА ИМА ЗНАЧЕЊЕ ИЗА И ИЗВАН ОКВИРА“

Свесна јаза који постоји између савремене уметничке праксе и уметности која се схвата у традиционалном смислу, кустоскињи  Марији Радисавчевић је било важно, како каже, да направе мост у разумевању и да деци покажу да слика није ограничена на рам, на подлогу у којој се налази, у којој је представљена, већ да она има значење иза и изван оквира.

– Пуно ми је срце, јер су нам учесници радионице својим посвећеним радом узвратили љубав и енергију. Верујте, није било лако да остану доследни, вредни и концентрисани на све што смо радили. Желели смо да им покажемо да слика има дубоко, широко и врло комплексно значење… Учили смо да на критички начин мислимо о уметности, шта је уметник желео да каже, да боја није само боја, на који начин је важно размишљати о уметнику, о његовом детињству, о контекстима уметниковог одрастања… – нагласила је, поред осталог, Радисавчевић. 

Отварајући изложбу Катарина Алемпијевић је захвалила УГ „Надежда Петровић”, а посебно кустоскињи Марији Радисавчевић, на иницијативи и позиву да осмисли пројекат радионица за децу, као један од програма у оквиру обележавања јубилеја, стогодишњице од рођења Богића Рисимовића Рисима.

Владимир Дуба, Рисимов сестрић

– Свој професионализам је показала још једном, током конципирања и поставке ове изложбе, у чему су нам несебично помогли и техничари Владимир Зорић и Андрија Тодоровић. Захвална сам и гостима наших радионица, Јулки Маринковић, кустоскињи која је била и остала посвећена истраживању и проучавању Рисимовог богатог опуса, а посебно Владимиру Дуби, Рисимовом сестрићу, који нам је за поставку уступио слику „Одшкринута завеса”, породичне фотографије и са нама поделио оно најдрагоценије – успомене и емотивна сећања на ујака – истакла је Алемпијевић, захваливши и родитељима учесника на поверењу и сарадњи, а највећу захвалност упутила је управо деци, која су нам још једном показала шта буди наду: доброта, лепо васпитање, одговорност, труд у потпуној хармонији са слободом изражавања, непосредност, креативност, интелигенција и имагинација.

– Пред вама су одабрани резултати нашег рада. Од резултата, увек важнијим сматрам сам стваралачки процес. Надам се да ће деца, осим нових знања и искустава, из овог процеса у живот понети, пре свега, радост – поручила је Алемпијевић.

Нела Радичевић

Фото: Марија Радисавчевић и Н. Р.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.