Društvo Obrazovanje

НЕОБИЧАН СПОЈ ФИЗИКЕ И БИОЛОГИЈЕ

ГИМНАЗИЈАЛКА МАРИЈА ПЕТРОВИЋ ПО ПОВРАТКУ ИЗ ЖЕНЕВЕ, О ИСКУСТВИМА У CERN-у

Наша суграђанка, матуранткиња Гимназије, природно математичког смера, Марија Петровић, једина је из Чачка боравила у Женеви, у Европској организацији за нуклеарна истраживања, познатијој као CERN, од 25. априла до 7. маја, захваљујући програму праксе за средњошколце – HSSIP (High-School Students Internship Programme). Реч је о пилот програму праксе за средњошколце узраста од 16 до 19 година, који CERN организује од 2017. године. Ове године у њему је учествовало 24 матураната из Србије, на девет пројеката, у областима физике, организације у CERN-у и инжењерства. 

Испред CERN-ovog контролног центра

ПРИЈАВА – ДОНЕКЛЕ ИЛУЗИЈА, А ОДАБРАНА

За пилот програм праксе за средњошколце, који организује CERN, од 300 пријављених, одабрано је њих 24, међу којима је била и чачанска матуранткиња Марија Петровић. За овај програм конкурс је био отворен до 20. марта, а наша суграђанка се пријавила 19. марта, поподне.   

– Моја пријава је била 88, а у последња 24 сата се пријавило више од 200 ученика. Сви смо матуранти, иако је програм за узраст од 16 до 19 година. Једина сам била из Чачка. Углавном су били ученици из Београда, Новог Сада, Ниша и нас неколико из мањих градова. Нисам била сигурна да ћу бити примљена, зато што је то за мене донекле била илузија. Али, не мора да значи да ће неко са највише награда отићи тамо. Нисам се пуно такмичила из физике у средњој школи. За нуклеарну физику сам се заинтересовала у четвртој години Гимназије и доста сам читала о томе. Ипак, моја пријава им се допала, иако желим да се бавим интердисциплинарним истраживањима. Занимљиво је да је у групи било највише матураната који желе да упишу инжењерство или електронику, нас неколико природњака и троје, четворо који желе да упишу баш физику. Али, најважније је да смо могли заједно да радимо, иако смо били хетерогена група, иако смо сви имали другачија предзнања и занимања. Могли смо добро да се уклопимо и да пројектима које смо радили приступимо са различитих страна. На крају смо пројекте презентовали главном аудиторијуму у CERN-у – започиње причу Марија Петровић. 

Наша саговорница напомиње да су пре израде пројеката, имали предавања о физици елементарних честица, нуклеарној физци, као и о самом раду CERN-а.

Испред главног улаза у CERN

ИСТРАЖИВАЊА У КОРИСТ НАУКЕ

Иначе, CERN (Conseil europeen pour la recherche nucleaire), односно, данас Европска организација за нуклеарна истраживања, јесте европска истраживачка организација у којој се налази највећа лабораторија за физику честица на свету. Налази се на швајцарско-француској граници, у предграђу Женеве по имену Меран.  

– Основан је 1954. године, с намером да сва истраживања која се у њему спроведу буду искључиво у корист науке, и да се ни по коју цену не користе на штету човечанства. У оснивању је учествовала и Југославија, а потписник је био Павле Савић. У CERN-у се налази највећи сударач на свету – LHC (Large Hadron Collider – велики хадронски сударач), у тунелу обима 27 километара, на дубини од 175 метара, испод француско-швајцарске границе. Године 2018. искључен је ради рутинских преправки и контрола, и покренут је изнова 22. априла 2022, а планирани су судари рекордне енергије од 13,6 TeV (тераелектронволта) – објашњава будућа научница. 

“ПРОНАЛАЖЕЊЕ” ХИГСОВОГ БОЗОНА

Марија Петровић је учествовала на пројекту из физике, који се бавио “проналажењем” Хигсовог бозона преко канала распада HZZ. Супервизори су јој били др Марко Стаменковић, који је на постдокторским студијама на америчком Универзитету Браун и проф. др Предраг Миленовић, ванредни професор на Физичком факултету Универзитета у Београду.  

– Хигсов бозон је, колоквијално, честица која другим честицама даје масу. Ипак, у физици честица, маса се пре може описати као мера интеракције неке честице с Хигсом – што нека честица има већу масу, то ће боље интераговати с Хигсовим пољем. Пошто се Хигсов бозон брзо распада, тешко му је одредити масу. То су научници покушавали још од 1964. године, када је постављена прва теорија о његовом постојању. Ипак, напори су тек 2012. године уродили плодом. Докторанд професора Миленовића покренуо је програм који је дао плот (хистограм), који је први показао пик на 125 GeV – што је, како данас знамо, маса Хигсовог бозона, и то управо на каналу ХЗЗ на коме сам и ја радила свој пројекат – каже Марија, напомињући да се у популарној култури, Хигсов бозон назива и Божијом честицом.

У CMS-u (Компактни мионски соленоид) у CERN-u

МЕЂУНАРОДНА ОЛИМПИЈАДА ИЗ НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА – НАДРЕАЛНО ИКСУСТВО

Наша саговорница, вуковац Гимназије, ђак генерације ОШ “Милица Павловић”, наравно, учествовала је на многим такмичењима, како у основној, тако и у средњој школи. Ипак, од свих такмичења радо издваја учешће на Међународној олимпијади из немачког језика, 2018. године, у Фрајбургу, у немачкој покрајини Баден-Виртемберг.  

– Много ми значи немачки језик, у осмом разреду сам била четврта на Републичком такмичењу. Али, мени је посебно значајна Међународна олимпијада из немачког језика, на којој учествује око 140 ученика из 70 земаља. Пре четири године смо на Међународној олимпијади учествовале девојка из Врбаса и ја. Биле смо две недеље у Фрајбургу, близу границе са Швајцарском и Француском. То је било надреално, невероватно искуство. Путовала сам и пре тога, али то путовање је било прво без родитеља, на другом крају Европе. Пуно смо научили о Фрајбургу, о Немачкој уопште. Тада сам се доста ослободила када је реч о немачком језику. А до тада је било школски, како учите, тако причате – искрено прича свестрана Марија, која поред немачког, одлично говори и енглески језик. Како каже, веома је посвећена језицима, а “енглески је постао више, него српски”, јер га пуно користи, доста чита, поготову неопходну литературу за пројекте, стручне радове и чланке. Сматра да је у животу уопште веома важно говорити један или два страна језика.

Матуранткиња Гимназије, за коју можемо рећи да је понос, не само ове школе, већ и града, планира да упише молекуларну биологију на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Жели да настави да се бави науком, те сматра да је интердисциплинарни приступ итекако важан.  

– Пракса у CERN-у у области физике честица и студије из молекуларне биологије делују као необичан спој. Али, у CERN-у сам научила много тога што ће ми користити у даљем раду и на студијама, почев од општег научног приступа проблему, па све до примена физике честица и антиматерије у биологији и медицини – каже наша саговорница, о чијем научно-истраживачком раду ћемо, вероватно, писати у будућности.

Испред споменика протестантским реформаторима у Женеви

ЖЕНЕВА ЈЕ НЕВЕРОВАТАН ГРАД

Qубазна, елоквентна и надасве радозналог духа, иако опчињена науком и тренутно нуклеарном физиком, Марија запажа и остале праве вредности и лепоте окружења, друштва, земље, живота уопште.  

– Женева је невероватан град. Наравно, читајући историју лако можемо сазнати о Женевској конвенцији, Женевском миру… Такође, лако можемо сазнати о географији, клими, становништву, знаменитостима града… Женева се сматра једним од глобалних градова, углавном због присуства бројних међународних организација, укључујући европско седиште Уједињених нација. Лепо је видети очувано старо градско језгро, бројне тргове, фонтане, палате, цркве, као што су Катедрала Светог Петра из 12. века, Палата нација, изграђена тридесетих година прошлог века, Парк Лагранж, Природњачки музеј… Али, највећи утисак увек оставља менталитет неког народа. На пример, њихов стил размишљања није нам близак. Такође, било нам је чудно и занимљиво што тамо све продавнице, установе раде до шест поподне – преноси своје утиске Марија.

Наравно, то није утицало да се српска “хетерогена група” одлично дружи.

– Поред предавања и пројеката, имало смо довољно времена и да се дружимо, пуно смо шетали, многе знаменитости видели, а најважније је да смо стекли нова познанства, можда и пријатељства – насмејано каже наша саговорница.

Верујемо да ће Марија Петровић бити успешан студент, и даље размишљати “преко граница” и уживати у науци, вођена интердисциплинарним приступом.

Нела Радичевић

Фото: Архива М. П.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.