Društvo Za mlade ima nade i ovde

НИКОЛА ДРАГАНИЋ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ГАЈИ ЈАПАНСКЕ ПРЕПЕЛИЦЕ

СТВОРИО И ВЕЛИКО ПОСЛОВНО ЈАТО

Никола Драганић воли да цитира речи Мухамеда Алија: „Ако мој ум то може да замисли, а моје срце да поверује, онда ћу то и остварити“. Тако је још пре 20 година започео једну данас веома успешну причу. Рођен је пре 38 година у Београду, а сада Драгачевац по месту које је већ дужи период одабрао за живот и рад. Када је завршио Економски факултет, одлучио је да узгаја јапанске препелица, пре свега због јаја, која су му препоручена због анемије. Испоставило да има интересовања купаца и тако је све кренуло. Касније је свој почетни бизнис план проширио и са многим другим производима, везаним за ову веома занимљиву и за људско здравље корисну птицу.

Економиста у њему је прорачунао да му се посао са препелицама исплати, јер старт није захтевао велика улагања, а може да донесе лепу зараду…

– За њу ми није било потребно много простора, ни хране. Предност је и што већ после 42 дана препелице почињу да носе јаја. Уредио сам фарму на нашем плацу на Авали. Тада сам их гајио више због себе, јер ми је доктор препеличја јаја препоручио због мањка гвожђа. Бака Рада, уз коју сам одрастао, имала је проблеме са шећером и притиском, па их је и она пила. Нама су та јаја помогла – прича Драганић о првим пословним корацима, који нису били лаки, додаје, јер скоро да није имао кога да пита о производњи.

Набавио је инкубатор и опрему са разних страна, он и отац сами су правили кавезе… Али, у једном пожару 2009. све је изгорело. После тога преселио се са породицом у Гучу и поново формирао јато од 1.000 препелица. Правио је и све друго што му је потребно, добро се организовао, што сматра једним од најважнијих ствари у сваком послу.

Сада има око 3.000 птица на шест локација, од којих су две фарме у Црној Гори, а остале у Србији. Плаћа људе да раде за њега, а ни сам не зна колико их има у том свом „препеличјем јату“, или породици, како Никола воли да каже. Сви сарађују, помажу једни другима, не само у продаји…

– Са многима који су ми били купци, па наставили да се и сами баве овим послом, сарађујем читаву деценију. Трудим се да направим здраву конкуренцију, без зависти и сујете… И највећа ми је срећа када ми јаве за своје успехе – каже овај велики заљубљеник у птице и природу.

Производња у свим јатима Драганића је око 2.000 јаја на дневном нивоу. Потражња за јајима јапанских препелица, од када је почела пандемија, скоро десет пута је већа него раније, каже он. Бројни су позитивни ефекти за срце, крвну слику, бубреге, желудац, за јачање имунитета, посебно уз витамин Ц, што је овим јајима данас додатно дало велики значај. Рок употребе у свежем стању је два месеца, дупло више у односу на кокошија. Може се користити и после тог периода, кувано или пржено, а Никола једну количину маринира, заједно са маслинама, љутим папричицама… Препеличје месо веома је богато протеинима, има најмање масти од све пернате живине. Максимална тежина препелице је око 300 грама, наводи неке од занимљивих и важних података Никола, који је први организовао сушење препеличјег меса и продаја му за сада иде добро.

Инкубатори које прави могу се користити, не само за препеличја јаја. Купују их и за фазане, пачиће, пилиће, за које су инкубатори нека врста сурогат мајке.

– Због многих хибридних сорти које се користе у исхрани живине, али и прекомерне употребе пестицида, коке су „изгубиле“ осећај да треба да се расквоцају, да леже на јајима. Зато постоји проблем како доћи до пилића. Инкубатори су врло једноставни за коришћење, ови послови не захтевају много времена. Потребно је по десетак минута изутра и увече да се преврну јаја, а последња три дана се прскају водом да би се подигла влага. Пилићи препелица излегу се после 17 дана (четири дана мање од кокошке, 13 од гуске). Инкубатори врло брзо сами себе исплате, јер једна женка препелице може да излеже и до 300 јаја годишње, што је рекорд међу птицама. Али, сматрам да је боље ићи на квалитет, него на квантитет, тако да им у храну треба додавати самлевене пшеничне клице, барено поврће, шаргарепу, сецкане јабука, коприву, боквицу. И гасити ноћу светло, да би и оне могле да се одморе – неки су од Николиних савета, коме свакодневно стиже велики број порука задовољних купаца инкубатора разних капацитета.

В. Тртовић

СОМБОРСКЕ КАПОРКЕ У ГУЧИ

Драганић у Гучи гаји и сомборске капорке, аутохтону расу кокошки, која је готово пред изумирањем. Две године је испитивао тржиште, гајио је и неке друге расе, али углавном увозне. Онда се одлучио за капорку, јер сматра да треба сачувати старе расе. Поред тога, држава даје субвенције за аутохтоне расе, 400 динара по коки, уз услов да се одгаја минимум 50 комада. Самим тим и интересовање за капорку је све веће.

– Јаја од капорке су веома скупа, јер их је мало у понуди. Сада сам у процесу добијања сертификата за органску производњу ових јаја. Али, за сада све што снесу користим за инкубаторе, тако да не стижем да производим и за конзум. За максималну плодност потребно је јато од осам кока и једног петла. Капорка годишње снесе око 200 јаја, а за шест месеци достигне тежину од 2,5-3 килограма. Месо јој је изузетног квалитета.

ЈЕДНО ЈАЈЕ МНОГО ЗДРАВЉА

Просечно, свака препелица дневно снесе једно јаје, које је богато гвожђем, калцијумом, фосфором, витаминима Б1, Б2, Б6, Б12 и А. Имају дуплу опну, због чега није забележено да салмонела продре у јаје. Занимљиво је да је тежина јајета скоро десет процената тежине саме препелице. Најбољи ефекат за здравље је када се пију жива. Цело јаје веома је добро за детоксикацију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.