ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ „КОРЕНИ ВУКОВЕ АЗБУЧНЕ РЕФОРМЕ” ДР ВАЊЕ СТАНИШИЋА
Реч вредна пажње академске јавности, али и пажње свих заинтересованих за Вуково норматорско делање отелотворена је предавањем ,,Корени Вукове азбучне реформе” професора др Вање Станишића. Програм је уприличен у петак, 10. новембра у оквиру Културно-образовне манифестације ,,Дани Вука Караџића”, чији је организатор Удружење „Чувари дела Вука Караџића”. Програм је вођен стручном речју др Оливере Крупеж.
„НЕ СМЕ СЕ ЗАБОРАВИТИ ДУХОВНОСТ ОВОГ НАРОДА!”
Живот и делање Вука Стефановића Караџића поштоваоци негују од заборава вековима! Следбеници Вука Караџића своје прегалаштво заснивају на бедемима ћирилице и огњишту које и даље неугасло опомиње на потребу за очувањем језичког идентитета наше нације!
Наведено потврђује рад Удружења „Чувари дела Вука Караџића” у Чачку.Традиционално, ово Удружење организује дане који су посвећени Вуку, реформатору азбуке и ерудити народног стваралаштва.
‒ Удружење већ годинама ради на очувању језика и народне традиције ослоњене на рад мр Гроздане Комадинић. Сваке године у новембру организујемо Вукове дане када радимо на активностима како у настави, кроз трибине и предавања у циљу да млађе генерације не забораве ћирилицу и не забораве основе народне традиције која чини наш национални идентитет ‒ истакла је члан Удружења, проф. Тијана Петрић.
Од 1. до 18. новембра 2023. г. Удружење „Чувари дела Вука Караџића”, уз подршку бројних партнера из локалне заједнице, организује трећу по реду Културно-образовну манифестацију „Дани Вука Караџића”, коју је тематски отворила представа „Бедеми ћирилице” изведена у Културном центру Чачак 19. октобра. Академска јавност је пружила своју подршку, отуда ова манифестација окупља седам доктора наука који су значај „Дана Вука Караџића” запечатили својом речју.
‒ Ове године куриозитет је да у програму имамо седам доктора наука. Потрудили смо се да, као и ранијих година, заступимо различите универзитетске центре, да то буду теме које покривају оне које и нас занимају, питање језика, традиције, књижевности, фолкористике , а иза свега тога стоји један врло племенити циљ а то је развијање духовности. Не сме се заборавити духовност овог народа, не сме се заборавити духовност човека јер ако тога нема, онда све остало је једна јалова работа ‒ навела је члан Управног одбора Удружења, Сања Перовановић.
Рад Удружења заснива се на потреби да се нараштајима осветли како Вуков реформаторски рад на писму, тако и фолклористика, духовност, филологија, али и учинак Вукових претходника и следбеника!
ВУК КАО НОРМАТОР
Уводном речју о биографији др Станишића присутнима се обратила др Оливера Крупеж подсећајући на изворе који су значајни у истраживању Вуковог рада на трагу стања које је Вук Стефановић Караџић затекао у језику.
Вања Станишић (1961) је лингвиста и професор на Филолошком факултету у Београду од 1992. Као редовни професор предаје Упоредну граматику словенских језика, Упоредну граматику индоевропских језика, Историју албанског језика, Развој писма и Историју српске ћирилице. Објавио је више научних монографија и неколико десетина радова из области славистике, балканологије и индоевропеистике. У Москви, на руском језику изашла му је књига „Писмо између језика и културе” (2018).
На Катедри за општу лингвистику држи предавања о развоју писма и Упоредне граматике индоевропских језика. На катедри за славистику држи предавања из Упоредне граматике словенских језика док на Катедри за албанологију држи предмет Историја албанског језика са дијалектологијом. Основна струка му је палеославистика и упоредно-историјска граматика. Осим палеославистиком (упоредна граматика словенских језика) бави се индоевропеистиком и историјом писма. Почео је каријеру као балканолог, индоевропеист и палеославист. Најпре је радио на Балканолошком институту САНУ, а потом прешао на Београдски иниверзитет. Више година је радио на Универзитету за стране језике у Пекингу, као и на Ханкук универзитету за стране језике у Сеулу. Сарађује на пројектима Српске академије наука и уметности. Паралелно се бави развојем и типологијом писмених система, историјатом и развојем ћирилице. У суштини, далеко више радова има из области писма него из своје основне струке. Такав је случај и ово предавање у Чачку.
Срж предавања др Станишића огледа се у наслеђу и настанку појединих гласова које је Вук Караџић, заправо, нормирао у оквиру постојећег стања реформисане азбуке, а сходно правилима фонетског писма. Самим тим, предавач је указао на народну традицију и праксу на просторима Босне и Херцеговине, старе Црне Горе и Далмације и свим тим крајевима где су живели Срби , али Вукови Срби. Др Станишић објашњава порекло тих Срба: „ То су Срби грчког закона који су били најбројнији, али и Срби турског и римског закона чијем је обједињавању и посвећена условно речена Вукова реформа језика и правописа”.
‒ Предавање се тиче онога што ми уобичајено називамо реформом, Вука третирамо као реформатора, као иноватора. Он је у суштини само норматор, он је нормирао нешто што је већ постојало и народни језик и народна писма. Све је већ постојало, само је било неуређено, хаотично, спонтано и Вук је то нормирао ‒ расветлио је питање Вуковог норматорског рада др Станишић.
Питања развоја гласова у оквиру ћириличног писма предавач је објаснио на основу сачуваних споменика и преписки, што је пут којим су поједини гласови дошли у наше писмо посредством значајне народне традиције која сеже у периоде пре Саве Мркаља као Вуковог претходника.
ПИСМО КАО БИЉКА ПУЗАВИЦА
Према речима др Станишића, за језички идентитет једног народа, тачније за очување писма једне нације потребно је снажно упориште, ослонац који писму омогућава опстанак! Отуда, др Крупеж је подсетила на Станишићев својеврсни метафорични приказ писма и перцепције истог у оквиру једне државе, нације: „Писмо је биљка пузавица која се увија и повија за јаким државним стаблом које би га одржало.”
‒ Ми тренутно знамо какво је државно стабло, а у овом тренутку стање државног писма зависи само од нас појединаца, последњих Мохиканаца јер данас ћирилицом пишу само, искључиво самосвесни појединци, нико други! Сви који спавају, који не знају шта су и ко су, пишу латиницом – истакао је др Станишић.
Др Станишић и др Крупеж као једну од важних тачака мисије очувања ћириличног писма истакли су кроз отребу за освешћивањем значаја и деловања институција културе и образовања! Како су ове институције сегмент својеврсног државног апарата др Станишић је подсетио да је данас потребна знатно већа будност над језиком и ћириличним писмом!
Милица Матовић
