О МУЗИЦИ СА ТАЊОМ БАЊАНИН У СУСРЕТ КОНЦЕРТУ НА ДАН ЉУБАВИ
ПИШЕ: Марија Миљуш
Фотографије: Андреја Дамњановић
Много је уметника, посебно из света музике, који су посетили Чачак и оплеменили га својим талентом и песмама, а овог фебруара, на Дан љубави, у наш град долази певачица посебне боје гласа и квалитетних песама, од „Ја чиним свеˮ до „Љубав се уморилаˮ, као и најновије песме која је тек у настајању где се први пут опробала и као кантауторка, а то је Тања Бањанин. У сусрет концерту, разговарали смо са њом о музици, љубави, трендовима и квалитету, о лечењу душе музиком, балансирању различитим животним улогама и о осећају испуњености који остаје након сваког одржаног концерта.
Поводом Дана заљубљених у Културном центру Чачак одржаћете свој поп концерт на радост публике која ужива у Вашем гласу и песмама. На који начин Вас инспирише Чачак као град, да ли сте га посетили и раније и какво музичко вече сте припремили за 14. фебруар?
‒ Искрена да будем, не инспирише ме конкретан град у којем гостујем. Инспирише ме музика, публика, концерт сам по себи. Да, драго ми је што ћу доћи баш у Чачак, јер мислим да још нисам била тамо, што је чудно, па у том смислу може да се каже да ме инспирише. Што се тиче програма за то вече, певаћу моје песме, а можда додам и још неку.
Највише стихова написано је и отпевано управо о љубави, срећној и несрећној, попут Вашег: „Хвала за све и кад си тужан и кад си срећан, што постојиш негде тамо, хвала што се знамо.ˮ Коме сада посвећујете те стихове и верујете ли у љубав на исти начин као раније или се и „љубав уморилаˮ?
‒ Право да вам кажем, више ни не размишљам о љубави. Бар не о тој за коју ме питате, што у мом случају не умањује „моћˮ моје интерпретације кад певам о љубави. Дакле, пре ће бити да се љубав нешто уморила.
Неко сте ко је препознатљив по боји гласа, квалитетним поп песмама и увек сте били синоним за нешто што је исправно и вредно у музици. Да ли Вам смета што је на тај начин теже допрети до масовније публике, већег броја прегледа на музичким платформама и сличним мерилима популарности у данашње време?
‒ Не оптерећујем се нешто тиме, не вреди, јер као појединац не могу пуно променити. Не може један човек мењати систем. Некад је мерило била зарада, учесталост појављивања у медијима, данас је број лајкова, прегледи, скандали… Мерила прате тренд, трендови пролазе, мењају се, а квалитет, ако је прави, он остаје. А ја мислим да је у томе поента.
Када се осврнете на своју дискографију коју чине четири албума и неколико синглова, које песме бисте издвојили као светионике који су највише обележили Вашу каријеру, а можда и Ваш приватни живот?
‒ Не волим да их везујем за приватни живот, бар не у интервјуима. Генерално, то су искуства која мање-више прате свачији живот. Издвојила бих, наравно, „Ја чиним свеˮ, „Да ли си довољно јакˮ, „Љубавнуˮ, „Памтимˮ… Хвала богу, има их.
Губици су нешто што је саставни део свачијег живота, као и суочавање са пролазношћу, а Ви често наводите да је управо музика оно што Вас лечи. Шта је то у музици што има терапеутско својство и што нам помаже да лечимо душу?
‒ Ја знам да кажем, и то заиста мислим, да је нас који смо обдарени музичким талентом – бог додирнуо. Наравно, фигуративно. Ја заиста мислим да је овај таленат, дар који може са ретко којим другим да се упореди. Не знам, ваљда зато што прожима и тело и душу директно и непосредно. Мени се пар пут десило да ме је буквално и физички регенерисала, а о психи да не говорим.
Рекло би се да у себи спајате уметничку и прагматичну црту, јер сте уметница, дипломирана правница, неко ко ради и у струци, посвећена мајка, ћерка и све то у једној жени. Како из Ваше перспективе изгледа положај жена данас и некада, да ли видите напредак и може ли се успешно балансирати свим овим улогама?
‒ Ту сте у праву. Тако је „испалоˮ стицајем околности, јер сам завршила факултет у фази живота кад уопште нисам планирала да се бавим певањем. У сваком случају, пружа ми сигурност, јер даје осећај да имам „бекапˮ, а то није мала ствар у данашње време кад је све неизвесно. Што се тиче положаја жена, право да вам кажем, мој је утисак да никоме више није лако. Свако носи своје бреме на свој начин, а женско бреме уме да буде специфично.
Рекли сте да је песма за Вас добра када има смислен текст и музику коју осетите и која Вас „понесеˮ, што касније преносите и на слушаоце. Да ли сте некада покушали и сами да напишете песму?
‒ Управо завршавам сингл за који сам сама написала текст и музику. Ето, и то сам урадила, тако да имам позитиван одговор на ваше питање. Аранжман ради Зоран Радетић.
Какве слике Вам пролазе кроз главу док изводите песму „Ја чиним свеˮ? Којом песмом најчешће завршавате своје концерте и шта је најлепше што понесете у себи након сваког дружења са публиком?
‒ Не пролазе ми слике док певам, само осећај. Што се тиче редоследа, прве или последње песме на концерту – нема правила, али леп је осећај испуњености после успешног концерта, на ком видимо да смо сви заједно уживали.
Музика ће увек живети, у свим временима, да слави љубав, али и да лечи и исцељује, да се уз њу радује и тугује, а најлепше је када музика повеже уметника са слушаоцима и када настане чаролија заједничког тренутка, каква ће се засигурно десити на Дан љубави у Чачку уз тактове познатих песама и глас Тање Бањанин, који публику носи на својим нежним таласима попут дубоке и помало тајновите реке.
