АМБРОЗИЈА НА СВЕ ВЕЋОЈ ПОВРШИНИ
Уклањањем амброзије, која из године у годину окупира све веће површине, бави се веома мали број локалних самоуправа у Србији. Осим Београда, ретко који град је урадио мониторинг, а још нигде није урађено мапирање површина које су на удару ове веома „агресивне“ коровске биљке, због које многи пате од алергија. Стручњаци истичу да се најбољи резултати постижу, ако се амброзија уништава пре цветања, које почиње у јулу.
У Чачку је само једне године рађено организованије уклањање амброзије. Према речима Мирјане Ђоковић, помоћнице градоначелника задужене за област заштите животне средине, следеће године из „зеленог“ фонда биће издвојен и новац за мапирање и уништавање амброзије на територији Чачка. Она није могла да прецизира о коликим средствима је реч, с обзиром на то да тек предстоји израда буџета за 2021. годину.
Цвет амброзије
– У овом послу потражићемо помоћ од стручњака наше Пољопривредне саветодавне и стручне службе (ПССС) и Агрономског факултета, како бисмо мапирали та поља и видели колики је простор у питању. На основу тих резултата, из буџета екологије можемо издвојити одређена средства за сузбијање ове траве, која прави велике здравствене проблеме многим суграђанима. Морају се укључити сви, јер проблем амброзије може да се реши само системском борбом – рекла је Ђоковић.
Весна Нишавић Вељковић, саветодавац за заштиту биља у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Чачак, каже да су највећи проблем необрађене пољопривредне површине, на којима се амброзија најчешће јавља и најбрже шири. Нажалост, на чачанској територији све је више таквих површина, посебно у приградским насељима. Амброзија „воли“ и просторе поред пруга, путева, река, али и дворишта све чешће напуштених и запуштених кућа. Према њеним речима, ради се о веома инвазивној врсти.
– Свака коровска биљка само једну трећину семена у једној сезони користи за ницање. Свака „остави“ резерву за наредне године. А амброзија је специфична, јер од једне биљке формира и до 3.000 семенки, које се разносе ветром! То значи, ако је само једна биљка у овој вегетацији, следеће године на тој површини можемо затећи праву џунглу! – објашњава она и додаје да је амброзија „заштићена“, нема природног непријатеља, јер, због веома горког укуса, не једе је ниједна животиња. Многи је, због сличних листова, мешају са пелином.
– На обрадивим површинама, у усевима и засадима, људи је углавном сузбијају користећи хербициде током вегетације. Али, имали смо искуство једног пољопривредника, који је комбајнирао засејану површину и, како је рекао, једва је дисао због велике концентрације овог корова. Долазе нам суграђани и пријављују парцеле, али ми немамо ингеренције, осим што можемо да констатујемо да ли се ради о амброзији – каже Нишавић Вељковић и истиче да је најбољи ефекат уништавање амброзије пре цветања које почиње у јулу. Према њеним сазнањима, уништавање амброзије раде једино њене колеге из Ужица.
В. Т.
СВАКО МОРА ДА БРИНЕ О СВОМ „ДВОРИШТУ“
Прошле године комунална инспекција имала је четири пријаве за уклањање амброзије.
– На јавним површинама уклањање амброзије налаже се јавном предузећу, које газдује, или је надлежно за те површине. Када је реч о приватним парцелама, власнику се налаже да уклони амброзију, а ако он то не изврши, посао обавља јавно предузеће, али све трошкове сноси власник парцеле – објаснио је Игор Кривокапић, начелник ГУ за инспекцијски надзор.
ПРИМЕР БЕОГРАДА
Како је недавно за РТС изјавио градоначелник Београда Зоран Радојичић, ове године вишеструко је повећана површина на којој се спроводи мониторинг и уништавање ове коровске биљке. Прошле године мониторинг је рађен на око 370, а ове на 2.000 хектара, што је скоро шест пута више. Он је рекао да је уништавање хемијским средствима спроведено на 130, а на око 370 хектара на градским неуређеним површинама амброзија је уништена кошењем. Прошле године за уништавање амброзије у Београду издвојено је 60 милиона динара.
