У Великој сали Културног центра Чачак 18. новембра отворено је 9. Међународно бијенале визуелних уметности „Библиотека – Отворена књига Балкана“ које ће трајати до 25. децембра.
Тема овогодишњег бијенала визуелних уметности је „Фабрике уметницима – уметност радницима”, а дела ће бити изложена на сва 3 нивоа изложбеног простора Културног центра Чачак и у Галерији Народног музеја Чачак.
На догађају је наступио и виртуоз на хармоници Бобан Бјелић који је извео дело „Велика царска врата“ из клавирског циклуса „Слике са изложбе“ Модеста Мусоргског. Химну „Боже правде“ отпевао је оперски певач Славко Николић, док је током извођења народних игара Културно уметничкоg друштвa „ФРА” из Чачка наступила и Неда Николић са фрулом.
На свечаном отварању 9. бијенала визуелних уметности у Чачку присуствовали су и бројни гости из иностранства, а међу њима Страјо Крсмановић директор Галерије умјетности БИХ у Сарајеву, Владан Церовић директор Завода за проучавање културног развитка Републике Србије, Мухамед Бајрамовић из Зенице, млада уметница Милица Билановић из Тузле, професор др Асутош Кар са Научног института за технологију из Индије, као и бројни уметници са новосадског и београдског универзитета.
На свечаном отварању публици се обратио заменик градоначелника Града Чачка Владан Милић, аутор пројекта и уметнички директор бијенала, визуелни уметник, Божидар Плазинић, а изложбу је свечано отворила др Милена Драгићевић Шешић, редовни професор на Факултету Драмских Уметности у Београду и шеф катедре УНЕСКО-а за културну политику и менаџмент Универзитета уметности у Београду.
Владан Милић је овом приликом изразио задовољство што је Чачак девети пут за редом домаћин бијенала визуелних уметности, а ове године и као део Националне престонице културе Србије.
-Град Чачак ће и даље улагати у културу и верујем да ћемо имати и снаге и знања и воље да то улагање повећамо у будућности како би нашим културним посланицима и радницима омогућили безбрижан рад и да њихов ентузијазам и њихова жеља да приближе уметност свим грађанима може да се пласира на најбољи могући начин – истакао је Милић и свим гостима из Србије и иностранства пожелео да уживају у изложби и тако на најбољи начин прославе чињеницу да је Чачак – Прва национална престоница културе Србије.
Потом се публици обратио и уметнички директор бијенала, Божидар Плазинић, који је све присутне подсетио почетака и разлога због који је бијенале и почело.
-Када смо почињали 2006. године имали смо велики буџет који се звао „ентузијазам“. Он је окупио многе уметнике из бивше Југославије, који су сарађивали са мном и договорили смо се да направимо један бијенале, који ће да лоцира своје теме управо на она спорна места, која су нас раздвојила, она места која познајемо по оном ужасном политичком вокабулару, који је урадио са земљом оно што смо и доживели. Наравно да су нам у фокусу биле теме које би се бавиле политиком на уметнички начин – истакао је Плазинић.
Изложбу је свечано отворила др Милена Драгићевић Шешић која је овом приликом изјавила:
-Ова изложба коју сам погледала непосредно пред почетак церемоније отварања је „бледоаје“ за један другачији одност према постиндустријском наслеђу са једне стране и уметности са друге стране и према свему ономе што је индустријска култура значила у некада космополитској Југославији. У званичним политикама сећања у овој, али и многим другим земљама Европе готово да нема сећања на индстријску културу, а још мање на радничку класу. И једна и друга су отишле у заборав. Заједно са неким политикама конфузног заборава, зато што немамо став о томе шта је тих 30 година индустријске културе и модернизације Србије и Југославије значило – истакла је Шешић и поставила питање „Зашто бисмо се данас сећали шта су то биле фабрике, шта су оне доносиле нашем друштву и на који начин су се те исте фабрике односиле према друштву и према уметницима, које су врло често ангажовале, али и према самим радницима.“
-То је заборав, који са једне стране намеће нови неолиберални капитализам коме више треба земљиште и простор него што му требају фабрике. Фабрике практично нестају и оне остају само простори за градњу неких нових димензија. Са друге стране заборав и деградација индустријског простора долази од страха да нас неко можда не оптужи и да нас случајно не веже за једно идеолошки прошло време, за један политички систем, који се данас олако назива тоталитарни, за једно друштво које јесте пропало, али које је у себи носило утопију, ведрину и наду чак и онда када је било у својим најбољим моментима – изјавила је Шешић уз присећање да су фабрике некада имале своје уметничке колоније, а чак и када нису, давале су могућност уметницима да користе њихове машине, њихове просторе, шкарт, отпадне материјале, али и све оне материјале којим су се служиле.
„Ја сам одрасла у једном таквом индустријском граду, тј. бањском месту, Аранђеловцу које када је почело да се индустријализује, енергијом једног ликовног уметника и синергијом свих производних предузећа се створио један амбијент у коме је била могућа смотра Југословенске уметности.“
У току вечери додељена је Повеља захвалности за допринос култури и уметности земље и њеном позиционирању на интернационалној сцени Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти великог формата „Терра”. Подсећања ради, Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти великог формата „Терра” основан је 1982. године од стране академског вајара мр Слободана Којића. Временом је постао светилиште уметности које су походиле стотине уметника, из целог света. Скулптуре из фундуса симпозијума „Терра”, јединственог у свету, излагане су и на бројним изложбама у Србији и иностранству да би 1999. године постали представници наше земље на највећој изложби света – Бијеналу у Венецији. Бијенале визуелних уметности организује Удружење КРУГ – аутор пројекта и уметнички директор Божидар Плазинић у сарадњи са Културним центром Чачак, а пројекат је део програма Престоница културе Србије 2023 – „Чачанска родна“.
Извор: ,,Чачанска родна“
