ВАЖНО ЈЕ ДА ПОЗНАЈЕТЕ СВОЈА ПРАВА КАДА УЧЕСТВУЈЕТЕ У САОБРАЋАЈНОЈ НЕЗГОДИ
Од почетка године на путевима у Републици Србији погинуло је више од 120 лица. Анализом саобраћајних незгода утврђено је да су дани са највећим ризиком од настанка саобраћајних незгода са страдалим лицима петак, субота и недеља. Незгоде се у великој мери догађају током лета, викендима, за време матура, у периоду свадби и слично. Статистички подаци показују да и мушкарци и жене имају лошу навику да за волан седну припити, па чак и пијани, чиме угрожавају свој живот, али и животе других учесника у саобраћају.
Према Хедоновој матрици постоје четири основна фактора безбедности и то су: човек, возило, пут и околина. Најчешћи узроци настанка саобраћајних незгода су: техничка неисправност возила, лоши временски услови, вожња под дејством алкохола, стрес и узрујаност, коришћење мобилних телефона, умор и исцрпљеност, непридржавање саобраћајних правила, пребрза вожња, гужва у саобраћају, незгодни двоточкаши.
– Саобраћајне незгоде се дешавају свакодневно, а већина возача се са њима сусретне макар једном током живота. У тим тренуцима присутни су стрес, неизвесност и бројна питања – кога позвати, како наплатити штету и какве последице могу настати за учеснике незгоде. Један пример из праксе показује колико последице могу бити озбиљне и када возач не сматра да је учинио нешто посебно ризично. Након славе код пријатеља, возач је током вечери попио једну до две чаше вина. Осећао се добро и сматрао да је способан за вожњу. На путу до куће, приликом мимоилажења у уској улици, „закачио” је паркирано луксузно возило и причинио значајну материјалну штету. Полиција је изашла на лице места и извршила алкотестирање. Утврђено је присуство алкохола у организму. Осигуравајуће друштво је власнику оштећеног возила исплатило штету, па је возач сматрао да је тиме случај завршен. Међутим, неколико месеци касније уследило је непријатно изненађење – регресни захтев осигуравајућег друштва којим је од њега тражен повраћај целокупног исплаћеног износа. Овакве ситуације нису реткост и управо зато је важно разумети како функционише систем осигурања и накнаде штете – објаснио је Филип Кузмановић, вештак саобраћајне струке.
Када учествујете у саобраћајној незгоди постоје јасне обавезе које треба да испуните, а које налаже Закон о саобраћају. Веома је важно придржавати се тих правила, пре свега, потребно је обезбедити место незгоде и спречити настанак нових за остале учеснике у саобраћају.
– Возило треба зауставити на безбедан начин, укључити сва четири показивача правца и поставити сигурносни троугао уколико је то потребно. Ако има повређених лица, одмах треба позвати хитну помоћ и полицију. Када нема повређених и учесници су сагласни о начину настанка незгоде, могуће је попунити Европски извештај о саобраћајној незгоди. Препоручљиво је фотографисати возила, оштећења, трагове на коловозу и саобраћајну сигнализацију. Фотографије често представљају кључан доказ у поступку остваривања права на накнаду штете – рекао је Кузмановић.
Да би возило могло да буде учесник у саобраћају обавезна је куповина полисе осигурања од аутоодговорности, јер је она услов за регистрацију возила у Министарству унутрашњих послова. Полиса аутоодговорности представља законски обавезан вид осигурања. Овакав вид осигурања постоји како би заштитило оштећена лица.
– Уколико нисте одговорни за настанак саобраћајне незгоде, имате право да штету наплатите од осигуравајућег друштва код којег је осигурано возило одговорног учесника. Накнада не обухвата само поправку возила. У зависности од околности случаја, могуће је остварити право на накнаду трошкова шлепања, умањења тржишне вредности возила, изгубљене зараде, трошкова лечења, као и других видова материјалне и нематеријалне штете – казао је наш саговорник.
Регресирање штете након саобраћајне незгоде је законско право осигуравајуће куће да, након што исплати накнаду штете оштећеном лицу, захтева повраћај целокупног или дела тог износа од возача или власника возила који је незгоду изазвао.
– Многи возачи верују да осигурање увек сноси коначан трошак настале штете. Међутим, закон предвиђа ситуације у којима осигуравајуће друштво има право да након исплате штете захтева повраћај новца од одговорног возача. Овај поступак назива се регрес. Најчешћи разлози за регресирање су управљање возилом под дејством алкохола или психоактивних супстанци, вожња без одговарајуће возачке дозволе, намерно проузроковање штете или други случајеви предвиђени законом и условима осигурања. Управо због тога једна чаша алкохола, за коју возач сматра да не може представљати проблем, може довести до вишеструко већих финансијских последица од саме казне за прекршај – објаснио је Кузмановић.
Поступак накнаде штете често је врло сложен, посебно када постоји спор око одговорности или висине штете, тада се могу догодити компликације.
– Веома је важно да грађани буду упознати са својим правима и да благовремено прикупе потребну документацију и доказе. Правилно поступање након незгоде, познавање улоге осигурања и свест о могућим последицама, попут регресних захтева, могу значајно утицати на исход целог поступка. Саобраћајна незгода траје неколико секунди, али њене правне и финансијске последице могу трајати годинама. Зато је најважније да за волан седамо одговорно и да знамо како да заштитимо себе и своја права када до незгоде ипак дође – навео је Кузмановић.
Виолета Јовичић
