Aktuelno Društvo

PREDSTAVLJEN 25. SRPSKI I ČAČANSKI NARODNI KALENDAR AGENCIJE “ČVORAK”

Promocija 25. Srpskog narodnog kalendara za 2018. godinu Agencije “Čvorak” održana je u petak, 12. januara, u prostoru Galerije Narodnog muzeja. O sadržaju Kalendara govorili su priređivači Radovan M. Marinković i Slobodan Čvorović. Tekstove je čitala Slavica Jezdimirović, a u muzičkom delu programa učestvovao je profesor muzike Stojan Guzina. Podsetivši na sve prijatelje Kalendara koji više nisu sa nama, Slobodan Čvorović je istakao da je za proteklih 25 godina Kalendar  štampan u tiražu većem od 88.000 primeraka, a predstavljan je na gotovo svim meridijanima sveta, u zemljama Evrope, Južne Amerike, Afrike, Azije, Australije, na Novom Zelandu. I ove godine, ova narodna čitanka na svoj dalek put ka Srbima u zemlji i svetu, pošla je iz Čačka uoči Srpske Nove godine, po rečima Čvorovića “s nadom da će nam svanuti lepše sutra”.

-Sadržajno, ovaj kalendar jeste srpski, ali i čačanski – rekao je Radovan M. Marinković, dugogodišnji priređivač Srpskog narodnog kalendara, napominjući da je “čačanski stoga što su u njega uvršteni tekstovi brojnih Čačana. Svi prilozi su uobičajeno raspoređeni u rubrikama: Crkveni kalendar, Molitve, Krsne slave, Pravoslavni rečnik, Srpska svetilišta, Srbi svetitelji, Povesnice, Godišnjice, Istaknuti Srbi, Pesnička zaveštanja, Narodoumlje, Humor i Jelovnik.

Dva su polazišta od kojih su priređivači krenuli u planiranju novog Kalendara, i oba su ispoštovana, tvrdi Marinković. Prvo je zapis našeg istaknutog etnologa Mila Nedeljkovića, svojevremeno velikog prijatelja Srpskog narodnog kalendara, koji je zapisao: „Srećni su narodi koji nemaju istoriju, a njihovi seljaci idilično uživaju u zemaljskim plodovima svoga rada. Naš narod je, međutim, narod vrlo nesrećan… jer imamo vrlo bogatu istoriju, koja je strašni letopis ratova, smrti i seoba…“ Drugo polazište je amanet našeg velikog pesnika, Branka V. Radičevića – da Srbija „ratove tavne zameni za ljubavne“.

Posebno mesto u ovogodišnjem Kalendaru dobile su dve godišnjice: osam vekova od proglašenja Srbije za Kraljevinu i sto godina od okončanja Velikog rata. Prvoj godišnjici posvećena je i naslovna korica na kojoj je freska kralja Stevana Prvovenčanog, Namenjinog sina. Tu su i tekstovi o drugim svetorodnim Nemanjićima. Posebno je značajan prilog koji donosi gotovo nepoznati podatak da je kraljica Jelena, majka kraljeva Dragutina i Milutina, dakle – Jelena Anžujska, 1289. godine izdala Povelju Dubrovčanima u Kotraži, tako da je to jedino naselje u ovom delu Srbije, koje nije menjalo naziv od kraja 13. veka do našeg doba, naveo je Marinković.

Više tekstova novog kalendara posvećeno je Velikom ratu, posebno  proboju Solunskog fronta, 1. septembra 1918. godine.

-Naročito su zanimljive ocene istaknutih Evropljana toga doba o junaštvu srpskih ratnika. Evo samo jedne, objavljene u enegleskom listu „Observer“: „Ni jedno pleme u celoj istoriji sveta nije dalo za slobodu… junačnijih i svetlijih žrtava od srpskog plemena. Ovde dodajem još jednu zanimljivost: Iz Velikog rata sa Ordenom zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima vojničkog reda izašao je i Rustem Sejdić iz Bojnika, trubač, a njegov unuk, majstor Dragačevskog sabora, narodni trubač, Fejat, jedini je od narodnih trubača do smrti, prošle godine, primao nacionalnu srpsku penziju – istakao je Radovan M. Marinković.

Ono što niko ne čini u Srbiji, a naš čačanski Kalendar neguje je publikovanje pesničkih zaveštanja odabirom pesme jednog istaknutog srpskog pesnika sa njegovim svedočenjem o tome kako je ona nastala. A, to su dragoceni podaci za književnu istoriju, ističe Marinković, napominjući da su u ovom broju Kalendara zastupljena upravo takva zaveštanja Branka Ćopića i Ivana Negrišorca, dobitnika baš svih pesničkih nagrada u nas, aktuelnog predsednika Matice srpske, koji je naše gore list. Iza njegovog pesničkog pseudonima krije se donator “Književnih novina” Dragan Stanić. Čitaocima će biti zanimljivi i drugi prilozi, neki su humorni i tiču se našeg hitanja ka Evropskoj uniji, drugi ukazuju na aktuelnost iz našeg vremena. Takav je tekst „Neprimenljiv zakonik“ koji podseća da je još u Zakoniku cara Dušana silnog, donetom 1349. godine, postojala odredba koja se odnosila na kažnjavanje onih koji se bave mitom i anatemiše učesnike u korupciji.

Promociju Kalendara za 2018. godinu pratili su i oni, koji su nekada čitali tekstove ove knjige u Domu kulture u Čačku, Etnografskom muzeju, Biblioteci Grada Beograda i Kući Đure Jakšića u Beogradu, ali sada sa svojom decom. Najmlađi posetioci promocije bili su Dimitrije i Jovan Bogdanović, unuci izdavača. Dobročinitelji Kalendara su poklonili prisutnim gostima i novinarima primerke najnovijeg Kalendara. Služeni su “Minićeva” rakija, “Jelički dukat” i “Dezert” kolači. Među gostima su bili i oni koji su sa sobom doneli primerke Kalendara objavljene pre dve decenije…

Z. L. S.

Оставите одговор