Традиционални Зимски попис птица водених станишта, у оквиру Међународног пописа (IWC – International Waterbird Census), који је спроводен од 10. до 31. јануара, рађен је у знатно измењеним околностима, али су активисти Друштва љубитеља птица и природе „Сове на опрезу“ и ове године забележили важне и веома занимљиве резултате. Због епидемиолошке ситуације попис ове зиме није обухватио цео слив Западне Мораве, већ део од Пожеге до Трстеника (ранијих година до Сталаћа), јер је учествовало свега пет активиста и волонтера.
Поредећи прошлогодишње и овогодишње податке о бројности птица на чачанском делу Западне Мораве, Зоран Рајичић, председник Скупштине Друштва „Сове на опрезу“, каже да је ове зиме виђено много више птица.
– Прошле године забележили смо 27 врста и видели укупно 4.061 птицу. Ове године забележили смо исти број врста, али смо видели 5.288 птица. У орнитологији и методологији бројања птица Морава је подељена на полигоне. Интересантно је да је највећи број птица забележен на два полигона – Међувршју и простору од Атенице до Забалаћа. На свим осталим полигонима било је мање птица. На језеру Међувршје регистровали смо 19 врста, видели смо укупно 1.787 птица, што је скоро дупло више у односу на прошлу годину. То нам говори о великом ортнитолошком богаству језера и клисуре. На другом полигону, деоници од бивше депоније у Прелићима до Заблаћа, забележили смо 21 врсту и 2.070 птица (прошле године било их је око 1.200). Највише има патки глувара, али је занимљиво да смо ове зиме приметили незапамћено велики број патки крџа, можда чак за око 150 процената више него претходних година. Не знамо баш разлог ове појаве, али се и то догађа… – каже Рајичић, који се сећа када су у Прељини, на простору где се сада налази фабрика „Форверк“, пре пет година виђана бројна јата патки гроготовац, али их сада уопште нема.
Први пут у нашим крајевима ове зиме појавила се патка морска црнка (aythya marila). Виђена је на језеру Међувршје, а према речима Зорана Рајичића, у последњих 100 година нема података да је неко забележио њен боравак.
– То је редак налаз и велики орнитолошки успех. Видели смо само једну птицу, која је дуго била у Овчарско-кабларској клисури, најчешће „у друштву“ са другим врстама патки – глуварама, лискама… Такође, видели смо и белорепана, највећег орла у Србији, који углавном насељава подручја Војводине. Раније смо га бележили на језеру Међувршје, а ове године видели смо га баш на Морави, низводно од Чачка, око Станчића. На језеру Гружа, територији коју такође пратимо, видели смо средњег ронца, који у последњих 50 година није забележен јужно од Саве и Дунава. Примећен је и велики ронац, као и баршунасти турпан, такође веома ретка врста за ово подручје – неке су од занимљивости овогодишњег пописа.
Средњи ронац (Mergus serrator) 
Баршунасти турпан (Melanitta fusca)
На подручју самог града и ове зиме забележено је много птица. Један од разлога, како објашњава Рајичић, је то што се птице на тој територији осећају „заштићеним“, јер у овом делу нема лова. Тако се од путничког моста до бране код „Борчевог“ игралишта може видети много патака, речних галебова, сивих и белих чапљи…
Попис птица водених станишта, у оквиру Међународног пописа, најстарији је мониторинг живог света на планети. У Србији се спроводи од 1982. године, а активисти „Сова на опрезу“ укључени су од 2016, одмах након што је друштво основано. Координатор пописа у нашој земљи је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.
В. Т.
Фото: „Сове на опрезу“
БОГАТСТВО – НА ТЕРИТОРИЈИ ЧАЧКА 233 ВРСТЕ ПТИЦА!
Циљ пописа птица је да се регистурују врсте и бројност птица које обитавају на одређеном простору, да се прате њихове миграције и анализирају многа запажања, важна не само за птичији свет, већ и за човека…. У Србији је до сада бележно 367 врста птица, десетак више него пре неколико година. Први пут објављен је податак да се у Србији гнезди укупно 240 врста. У нашем крају кроз разне активности запослених у Туристичкој организацији Чачка, активиста „Сова на опрезу“, волонтера, орнитолога аматера, до сада су забележене 233 врсте, од чега су 152 скоро у центру града, на подручју Суве Мораве, што је неописиво природно благо.
