Ovog utorka, 1. septebra đaci su krenuli u školu sa maskama, a roditelji ih ispatili sa brojnim nedoumicama. Kako se polazak prvaka ranije slavio, škole organizovale prijeme, priredbe, sve je to ove godine izostalo iz poznatog razloga, pandemije virusa korona. Iako se, prema podacima Školske uprave Čačak, samo dva odsto roditelja u Moravičkom okrugu izjasnilo da će im deca pratiti nastavu onlajn, i oni koji su svoje prvake dopratili do vrata škola, ostavili su ih u nadi da će njihovo sedenje u klupama potrajati. A do kada, nije sigurno.
Do kada će deca biti u školi, da li će nastava u nekom trenutku biti prekinuta, taj odgovor niko sa sigurnošću ne može da da. Iako su u proteklih deset dana mediji bili puni objašnjenja resornog Ministarstva i Kriznog štaba, često i kontradiktornih izjava, koje su zbunjivale mnoge, poprilično zbunjeni su i dalje oni koje smo zatekli kako dovode svoje prvake u Osnovnu školu “Ratko Mitrović”. Renovirana, na prvi pogled kao novoizgrađena škola, ove godine primila je tri odeljenja prvaka, od toga jedno u celodnevnoj nastavi. Međutim, sva deca ove nedelje pohađala su nastavu do 10 časova.
Većina roditelja je upoznata sa preporukama Ministarstva i Kriznog štaba. Ali, mnogima je kažu, ponajviše koristio roditeljski sastanak, koji su sa učiteljicama imali dan pre.
-Vidi se da su i one zbunjene, ne u negativnom kontekstu, već ne mogu da nam daju precizne informacije. Doduše, nismo ni očekivali. Ali, svakako, uz njihovo objašnjenje kako će se ponašati prema deci, koje su naše, a koje njihove obaveze, malo su nas opustile… – priča M. S. koji je doveo sina u prvi razred, celodnevnu nastavu.
Ima i onih, uglavnom mama, zabrinutih da li će im deca užinati, da li će pre toga i posle oprati ruke, kako će se reagovati ako nekome ne bude dobro…
-Čuo sam da ako detetu nije dobro, odvode ga u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu. Možda je moja informacija bila pogešna, ali, kada sam pitao učiteljicu, rekla je da dete bez roditelja sigurno neće napustiti školu – govori Marko, Lukin tata.
Obaveza roditelja đaka prvaka bila je da na papiru napišu broj telefona na kome će uvek biti dostupni, kao i odgovarajuću mejl adresu, zbog eventualnih gugl učionica. Pored tih papira, učiteljce im nisu tražile ništa drugo. Uveravale su ih da će se na najblji mogući način starati o njihovoj deci, i truditi da im olakšaju ovaj potpuno neobičan prvi susret sa školom.
-Nama je učitejica rekla da će se truditi da bude na distanci, da ne bi morala da nosi masku preko lica. Objasnila je da je neophodno da deca vide kada se smeje, kada je ljuta, da je neophodno da sa njima uspostavi takvu vrstu kontakta i mene je to dosta opustilo. Više se brinem kako će moja ćerka da prihvati školu, nego da li će da se zarazi. Možda nepravilno razmišljam, alli tako je – kaže Marija, Mašina mama.
Sa druge strane – deca. Deca ko deca. Em su im veliki “moderni” rančevi, em su im velike maske. Ali oni su euforični i nasmejani. Sreli su drugare iz vrtića, jedva čekaju da se izgrle, ispričaju, poigraju… Preskačući dobar deo predškolskog, zbog korone, nisu, kao prethodne generacije bili ni pripremljeni za školu. Ulaze u zdanje u kome očekuju da ponovo vide sve drugare, jer je ovim mališanima “izolacija” teško pala, pa je mnogima najbolji drug postao telefon, što će možda biti novi problem, pored svih problema (kao da ih nije dosta).
Iako su mnogi roditelji tog jutra ispred “Ratka” pustili suze, dal od sreće ili od tuge, bar su deca koliko toliko dala vedriju sliku ovogodišnjeg 1. septembra. Ne znaju deca šta je korona, zabarove da im smetaju maske kada vide drugare i kada kreću u školske klupe, očekujući tamo nešto novo I zanimljivo. Dečiji osmesi i graja toga jutra, na trenutak su nadjačali problem korona, zanemarili nedoumice roditelja, ali i prosvetnih radnika.
A šta će biti “sutra” ne zna se. Očekuju se smernice iz dana u dan. Roditeljima koji su svoje prvačiće u utorak poslali u školu, svakako nije lako, i svako je, bar uz jednog razloga zabrinut. Toliko smo mogli da zaključimo na licu mesta.
I. M.
Odlican clanak bravo za novinarku