Kultura

SJAJAN KONCERT “VAN GOGA” U ČAČKU

“Lep je ovo festival. Lep, simboličan naziv – “PRiČA”. Sve je u životu “Priča”. Ako se potrudite da vaša “PRiČA” bude vaspitana, ukusna i dostojanstvena, ona će zaista biti vredna pažnje i o njoj će se još dugo pričati. Čuvaće je i naredne generacije”. Ovo je u intervjuu za “Čačanski glas” izjavio Zvonimir Đukić Đule, frontmen, vokal i gitarista grupe “Van Gog”, na čijem je koncertu, održanom prošlog petka u okviru Rok festivala “PRiČA”, na prepunom Gradskom trgu, uživala čačanska publika. Koncert je u skladu sa Đuletovim perfekcionizmom (osobinom koju smatra manom), bio perfektan, na veoma visokom profesionalnom nivou. Mnoge generacije koje su odrasle uz “Van Gog”, naročito one srednje, uživale su u pesmama sa nezaboravnih albuma koji prave “lucidnu Vangogovsku sliku stvarnosti”, a mlađa publika u najnovijem studijskom izdanju grupe, starim pesmama izvedenim u novim, zanimljivim aranžmanima. Energičnom muzikom, punom poleta i života, oterana je i “zla veštica” kiša, koja je povremeno pretila da rastera ljubitelje rokenrola. Nastup benda je upotpunila i sjajna bina sa zanimljivim vizuelnim efektima, kao i odlično ozvučenje koje je, prema rečima stručnjaka tehnike, najsavremenije i retko na našim koncertima.

FOTKA za Van Gog

Pesmom “Anđele moj brate” završen je još jedan rokenrol spektakl u Čačku: “Gde god da si/ anđele moj brate/ nek’ tvoje oči/ me čuvaju i prate… Kada bih mogao da krenem iz početka/ puno dece život bi mi dao/ pustio bih igra da nas nosi”… I ovoga puta, u svom maniru – da često govori u vrlo specifičnim metaforama, Zvonimir Đukić Đule je poslao poruku…

Prošle godine ste proslavili 30 godina na sceni. Kako danas i sa ove distance izgledaju počeci?

– Svaki dan je neki novi početak, a kao bend se ne oslanjamo na postignuto, ne osvrćemo se na pređeno. U tome jeste izazov i čar ovog posla kojim se bavimo. Svaki neizvesni novi dan mnogo nam je lep. I svaka nova turneja na koju krenemo nosi neko posebno zadovoljstvo, jer nikad nije isto.

Album “Ako stanemo, gubimo sve” je rođendanski poklon benda, a ova godina je, prema Vašim rečima, “nulta tačka benda”, novi početak za grupu “Van Gog”. U kom pravcu nastavljate dalje?

– Još uvek nastupamo u okviru turneje “Licem u lice”, ovo je već četvrta godina. U prošloj, rođendanskoj godini smo publici poklonili album “Ako stanemo, gubimo sve”, kako bi mladi čuli 12 dobro poznatih starih pesama, odsviranih na 12 nepoznatih i novih načina. Te stare pesme nalaze svoj put i u današnje vreme, i dolaze do mladih ljudi, koji znaju da je pesma živa stvar. Ne možete pesmu zatvoriti u jedan oblik i stalno se pozivati na to kako ste je uradili pre 20 godina. Ove stare pesme u novom ruhu su naš osvrt na to kako bi akustično zvučale, jer da su danas nastale zvučale bi upravo ovako. Drago nam je što smo napravili iskorak prema novoj publici, osokolili se da to uradimo i “istrpeli” sve pohvale koje smo doživeli na račun ovog albuma. Radili smo ono što nam je instikt govorio. Lepo je sa ljudima deliti muziku. Od turneje do turneje, od albuma do albuma, na našim koncertima u prvim redovima je sve više mlade publike.

I album “Neumeren u svemu”, prihvatila je i stara, i nova publika…

– Mi ostajemo u tom maniru da sledimo svoj senzibilitet. Nekome se to dopada više, nekome manje, sve je stvar ukusa. Ali, nije nam stalo da se dopadamo baš svima. Možda smo se baš zbog toga i dopali mnogima. Trajemo jer volimo to što radimo. Kada bi se “igračka” pokvarila negde u nama, verovatno bi prestala da se kotrlja i više ne bi postojala. Ali, meni je drago da smo i dalje u muzici i da smo uvek posebni, na neki specifičan način.

Album i pesma “Kolo” bili su kreativna prekretnica benda, “Neko te ima noćas” je evergrin nastao ranih 90-ih godina, slede “Hodi”, “Klatno”, “Delfin”, “Apsolutno ne”, “Spisak razloga”… Koliko je važno menjati se u muzici? Stiče se utisak da to Vaša publika, a posebno dame vole.

– Možda se vama ženama dopadaju promene, tako da smo vam možda iz tog ugla i zanimljivi. Ali, skloni smo promenama. Nikada nas nije činilo srećnima da budemo isti na ovom dugom putu. Kad pređete 30 godina u jednoj priči, onda morate biti otvoreni i spremni za sve, i opasani strpljenjem da izdržite i prođete sva iskušenja.

 Dobili ste 2007. i 2014. godine nagarde MTV Adria za najboljeg regionalnog izvođača i jedini ste sa njihova dva osvojena priznanja. Koliko su nagrade važne?

– To su činjenice. Nagrade nas osokole da idemo dalje, jer su one dokaz da smo deo puta prešli valjano. Nikada se nismo bavili muzikom zbog naroda, ali naše pesme traju. Ko ti kaže da mu pohvale i nagrade ne prijaju, taj te laže.

 Kakva je danas rokenrol scena? Moralni kodeks se izgubio, mediji šire neukus. Kako da se vrati rokenrol kultura? 

– Posrnula je kultura, promenilo se društvo, neka nova pravila igre su stupila na snagu. Vi iz medija morate da zaštitite ove mlade ljude od kiča. Vi ste filter, treba da se izborite da im ne plasirate kič, da neukus ne dolazi do njih. Ako u tome uspete, onda ste i nama olakšali posao.

 Svojevremeno ste izjavili da ste se opredelili za muziku, a ne za neko “ozbiljno” zanimanje. Ipak, činjenica da trajete tri decenije govori da je vaše zanimanje veoma ozbiljno. 

– To je nenormalno ozbiljno. Možda deluje da se mi bavimo na neozbiljan način, ali daleko je to od neozbiljnosti. Naše zanimanje je samo jedan lagodan, visoko odgovoran stepen bavljenja celom pričom. Drago mi je da smo bili i ostali odgovorni.

 Knjiga fotomonografija grupe “Tragovi prošlosti” na Sajmu knjiga u Beogradu, 2014. godine, dobila je prvu nagradu. Koliko ste ponosni na Vaše “tragove prošlosti”? 

–  Dobri su takvi kakvi jesu, neka pesma je bolja, neka lošija. Neki dan je loš, poneki dobar, a ima i odličnih. Sve je u životu kombinovano i to potpuno pristojno. Sve je, bilo da je manje ili više dobro, na neki način vetar u leđa.

Nela Radičević

Оставите одговор