ИСТРАЖИВАЊЕ СТАРИХ НАДГРОБНИХ СПОМЕНИКА НА СЕОСКИМ ГРОБЉИМА У ОКОЛИНИ ЧАЧКА
Током претходних година започета су истраживања сеоских гробаља и надгробних споменика на територији Чачка како би се допунила постојећа музејска документација. Надгробници су фотографисани, забележене су физичке карактеристике споменика (облик, димензије, материјал), као и епиграфски подаци, иконографски и декоративни елементи, где је то било могуће. Истраживани споменици су из периода 19. и прве половине 20. века. У новом 56. броју „Зборника радова Народног музеја“ публикована је грађа коју је у Коњевићима прикупила Мина Јелесијевић, етнолог-антрополог, кустос чачанског Музеја, заједно са колегом археологом Вујадином Вујадиновићем.
НАЈУГРОЖЕНИЈИ НАДГРОБНИЦИ ОД ТРОШНОГ ПЕШЧАРА
– Истраживања су показала да су бројна сеоска гробља данас запуштена, обрасла коровом и изложена пропадању, пре свега они делови на којима су позиционирани стари надгробници. Знатан број споменика је, у мањој или већој мери, оштећен, зарастао у коров и обрастао маховином, па су епитафи нечитки, као и орнаментика. Поједини су накренути или делимично урасли у земљу, а има и оних који су оборени, али и поломљени. Најугроженији су надгробници исклесани од трошног пешчара, материјала који је омогућавао фину обраду, али који је истовремено осетљив на атмосферске прилике па се љуспа и осипа. Током обиласка терена уочено је да су поједини споменици, о којима постоје подаци у музејској документацији, сада већ у великој мери оштећени. С обзиром на то да је њихово пропадање неминовно, потребно је евидентирати и документовати што већи број споменика, будући да они представљају значајан извор за изучавање народне културе. Да је њихово пропадање неминовно видимо и на основу постојеће музејске документације коју су прикупљале старије колеге етнолози, посебно Невенка Бојовић – подсећа за наш лист Мина Јелесијевић, етнолог-антрополог, кустос Народног музеја.
ТИПОВИ СПОМЕНИКА И ОРНАМЕНАТА
Упркос оштећењима и делимичном уништењу великог броја надгробника, сачувани примерци омогућавају да се уочи развој одређених типова споменика и орнамената. Надгробнике можемо сврстати у неколико облика, каже саговорница „Гласа“.
– Први тип су споменици са ниским стубовима четвртастог, лучног или троугластог сведеног врха. Они су углавном без натписа, украшени само геометријским урезима, најчешће представама крста. То су најстарији обрађени споменици. Потом споменици у облику крста који су тесани од студеничког мермера, као и они масивнији, од тврдог крупнозрнастог камена. Већина се може датовати у прву половину 19. века. Старијем типу ових надгробника припадају споменици са пластичном скулптурално урађеном главом, са и без текста, док су у млађој групи споменика од студеничког мермера они на којима је лик покојника изведен цирклама. То су такозвани споменици „цирклаши“. Трећи тип је у облику стуба, са или без „капића“. Највећи број је подигнут средином и током друге половине 19. века и то су стубасти надгробници без „капића“, док се они са додатком капе сврставају у млађу групу, у крај 19. и почетак 20. века. Често су богато орнаментисани са свих страна. То су углавном комбинација крста са астралним симболима, као што су сунце, звезде, спирале, розете и слично. Споменици у облику плоче са лучно или троугласто сведеним врхом су из друге половине 19. и прве половине 20. века. Крајем 19. и у првој половини 20. века следе споменици у облику плоче са крстом на врху, у виду једноставне правоугаоне плоче која се звршава крстом. Ту су и споменици сложеније архитектонске форме са аркадама и тордираним стубовима на бочним странама, који се јављају од друге деценије 20. века. И шести је споменик обелиск у облику плоче која се завршава четвоространом пирамидом, из прве половине 20. века. Нови мермерни споменици карактеристични су за период после Другог светског рата, најчешће са црно-белом фотографијом – објашњава Мина Јелесијевић.
СИМБОЛИЧНА И ЗАШТИТНА УЛОГА
Оно по чему су, између осталог, ови споменици значајни, пре свега за етнолошко истраживање, јесте орнаментика која нема само декоративну, већ и симболичну и заштитну улогу у култу покојника, каже наша саговорница.
– Многи од њих имају корене у паганизму, као што су соларни мотиви присутни на споменицима у облику стуба који су, заједно са онима у облику плоче са крстом на врху, знатно богатије ликовне обраде, за разлику од, на пример, споменика са троугластим завршетком и обелиска код којих је крст, често уоквирен ловоровом гранчицом, углавном и једини орнамент. Карактеристичан мотив на споменицима са крстом на врху је рука савијена у лакту, за коју се претпоставља да симболизује самог покојника, у комбинацији са посмртном трпезом, коју чине сто, столице, храна на столу. Чести су и прикази употребних предмета које је покојник користио током живота, као што су чешаљ, огледало, мастионица са пером, табакера, кишобран, преслица и корпа са кудељом, предмети који означавају покојниково занимање и слично. Винова лоза са гроздовима, понекад са птицом која кљуца грозд, је један од присутних мотива, а води порекло из античког периода и може се видети и на босанским стећцима – објашњава Мина Јелесијевић.
НЕПРОЦЕЊИВА КУЛТУРНА БАШТИНА
Саговорница наглашава да стари сеоски надгробници представљају непроцењиву културну баштину, не само да су значајни за етнологе, већ су и за историчаре уметности и историчаре.
– На основу натписа могу се пратити генеалогија становништва на одређеној територији, стопа смртности, подаци о војницима страдалим у ратовима. Такође, уклесани епитафи показују како се развијао језик, односно, лексика, граматика. Тиме се посебно бавио Радојко Николић који је објавио књигу „Камена књига предака“. Многи споменици имају уклесане људске фигуре у комплетној народној ношњи, па се могу пратити и промене у одевању становништва кроз различите периоде – напомиње етнолог-антрополог Мина Јелесијевић.
Наравно, следе нова истраживања старих надгробних споменика на сеоским гробљима у околини Чачка, како би се допунила постојећа музејска документација.
Н. Р.
Фото: Архива саговорнице
