Чачанин Александар Радовић. Ређао је скоро све десетке и прошлог лета дипломирао на англистици Филолошког факултета у Београду са просечном оценом 9,94. Уписао је и мастер студије. Иако је имао најбоље оцене, није се задржао само на учењу за испите. Учествовао је у многим другим научним активностима, што потврђује и његов истраживачки рад на трећој години студија.
![](https://i1.wp.com/www.caglas.rs/wp-content/uploads/2024/01/A-Radovic-prima-nagradu.jpg?w=640&ssl=1)
– Био је то мој велики подстицај за академску каријеру. У том раду сам се бавио студентским ставовима о неким политички мотивисаним променама у језику – каже Александар. Тај његов рад објављен је у Зборнику Друштва наставника енглеског језика. Истраживао је за један од главних предмета на Филолошком факултету – савремени енглески језик Г6. И нису ово једини Александрови успеси. Иако је тек дипломирао, списак је подуг, само, требало је од нечега кренути, а он је градио темеље кроз читаво школовање.
„МЕЂУ СВОЈИМА“
Било је и очекивано да ученик који је учествовао на републичким такмичењима из енглеског језика упише англистику. Из Основне школе „Вук Караџић“ и из чачанске Гимназије понео је Вукову диплому. И није био само на такмичењима у осмом и четвртом средње, већ и у организацији приватних школа страног језика.
![](https://i2.wp.com/www.caglas.rs/wp-content/uploads/2024/01/Aco-R.jpg?w=640&ssl=1)
– Све је ишло неким природним током. Размишљао сам о студијама на Факултету политичких наука, правима, али је енглески језик увек био саставни део мојих интересовања. И нисам погрешио. На англистици Филолошког факултета сам био као у породичном окружењу, како би рекао Дис: „Међу својима“. Професори су били врло предусретљиви, увек спремни да одговоре на сва наша питања. Сви су мотивисани за рад и заиста су створили једну позитивну атмосферу. Омогућили су и студентима да се докажу и остваре своје потенцијале – каже Александар.
Пошто је ређао десетке, широм му се отворио пут за мастер студије, али, што је и важније, прво запослење у Министрству иностраних послова Србије.
– Скоро сам почео ту да предајем будућим и садашњим дипломатама. Велика је одговорност и желим да одговорим на све изазове који ће ми се указати. Наишао сам на изванредан пријем у том министрству. Заиста су ме прихватили и испоштовали као студента генерације. Филолошки факултет и Министарство иностраних послова имају споразум и мене су, због успеха на студијама, позвали да предајем на Дипломатској академији – прича Александар.
![](https://i1.wp.com/www.caglas.rs/wp-content/uploads/2024/01/Aleksandar-Radovic.jpg?w=640&ssl=1)
Ако помињемо његове темеље и почетке у школовању, требало би напоменути да је одувек волео књиге, филмове, музику. Свира и гитару. Различита интересовања омогућила су му да сазна доста о поп култури англосаксонских земаља. Засигурно, његова љубав према језицима потекла је и од мајке Данке, која предаје немачки у чачанској Гимназији. И да не испадне да су само мамине заслуге. Александров отац Желимир је више од 40 година радио у Фабрици резног алата и био један од водећих мајстора. Тако су се сабрале све породичне и генетске предизспозије. Ипак, пресудни су били његова воља, рад и упорност…
ЗАСЛУЖЕНА ПРИЗНАЊА
Како је већ поменуто, било је више награда. Ипак, не би смели да не поменемо Плакету „Професорка др Соња Деканић Јаноски“, коју добијају најбољи студенти англистике. Ту је и Похвала Филолошког факутета за остварене резултате. Пре неколико седмица добио је и Повељу захвалности Града Чачка. Последњих дана децембра, Канцеларија за младе и помоћница градоначелника Чачка Марјана Петронијевић организовали су Александру пријем са најужим градским руководством. Од градоначелника Милуна Тодоровића и његових сарадника добио је реплику слике Надежде Петровић „Косовски божури“.
![](https://i2.wp.com/www.caglas.rs/wp-content/uploads/2024/01/DSC08970.jpg?w=640&ssl=1)
![](https://i2.wp.com/www.caglas.rs/wp-content/uploads/2024/01/DSC08966.jpg?w=640&ssl=1)
Александар је учествовао и на две научне конференције за младе истраживаче и докторанде, једном као волонтер, други пут као излагач. Још увек је и стипендиста Фонда за младе таленте. Фонд му је омогућио и да сада обавља праксу на Дипломстској академији, тако његов посао није само резултат сарадње Филолошког факултета и Министарства иностраних послова.
![](https://i0.wp.com/www.caglas.rs/wp-content/uploads/2024/01/DSC08972.jpg?resize=640%2C459&ssl=1)
Шта даље? Његова жеља је да се оствари на Дипломатској академији. Али, ко зна који професионални путеви би тек могли да му буду отворени. Најважније је да су сигурни и засновани на утемељеном раду и истинској жељи за усавршавањем. Ако је Александар тек у раним дведесетим годинама, колико би тек шанси требало да му се укажу. За најбоље увек има начина…