ПРЕДСТАВЉЕНИ НАЈБОЉИ ПРИМЕРИ ПРОИЗВОЂАЧКЕ ПРАКСЕ
Студенти завршних година воћарског смера Пољопривредног факултета из Крушевца, њих 20, недавно су посетили счачански крај, где су се упознали са примерима добре произвођачке праксе Института за воћарство у Чачку и Удружења „Чачанска јабука”. Будући пољопривредни стручњаци су стекли и драгоцена сазнања о гајењу високожбунасте боровнице и исплативости њене производње.
Централни део посете крушевачких студената Чачку био је резервисан за обилазак Института за воћарство у коме су се воћари крушевачког факултета упознали са историјом најпознатије чачанске научне установе, у којој су створене 44 сорте различитог воћа и које се гаје на свим меридијанима света. Како наводи др Александар Лепосавић, виши научни сарадник Института за воћарство, неке од сората, као што су шљиве „чачанска лепотица“ и „чачанска родна“, али и купина „чачанска бестрна“, пре свега због квалитета, али и због тежине изговора, странцима трајно остају урезане у памћење и на тај начин проносе и име града у коме су настале.
– Обилазак лабораторија и разговор са истраживачима Института представљали су сјајну прилику да студенти стекну увид у савремена технолошка решења у производњи и чувању садног материјала, употреби ДНК маркера у испитивању сортне чистоће, узроцима и отклањању неродности код воћака, начинима производње квалитетних ракија и њиховој правилној дегустацији, као и бројним другим изазовима са којима се могу сретати као воћари инжењери. С обзиром на то да долазе из воћарског краја, који је препознатљив и по расадничкој производњи, студенти су испољили посебно интересовање за савремене технологије производње безвирусног садног материјала и одржавање сортне чистоће – објаснио је др Лепосавић.
Завршни део стручне праксе за младе Крушевљане обављен је у хладњачи удружења „Чачанска јабука” у Доњој Трепчи. Директор и акционар хладњаче, дипломирани инжењер воћарства Небојша Јовановић, упознао је студенте са начином удруживања воћара чачанског краја, уделом у власништву и значајној помоћи коју су у почетку имали од државе, капацитетима за складиштење и пребирање, али и проблемима у пласману. Без обзира на то, због међусобног поверења и квалитета који остварују, Јовановић је истакао да им је капацитет УЛО хладњаче од 1.250 тона постао мали, да тренутно имају потребе за дуплирањем складишних количина и да покушавају да нађу начин како да то остваре.
– Удруживање и остваривање заједничког интереса је, ма колико то у Србији изгледало немогуће, оствариво, а за то је потребно доста залагања, међусобног уважавања. А да би се остварили значајнији помаци у области производње, чувања и пласмана воћа није неопходно ићи у Италију и друге земље из којих бисмо преносили искуства, већ се све то може видети и код нас, а удружење „Чачанска јабука” је један од бољих примера – нагласио је Јовановић.
Како наводи Немања Челић, студент завршне године воћарства Пољопривредног факултета у Крушевцу, посета Чачку је била веома успешна, јер су имали прилику да се упознају са најбољим примерима добре домаће праксе, а такво мишљење деле и његове колеге.
– Када видите на лицу места нешто о чему сте само слушали или читали, свакако да вам се отварају нови видици и због тога комплетна посета Чачку за нас представља веома драгоцено искуство. Први пут смо имали прилику да у „Чачанској јабуци“ видимо једну тако модернизовану хладњачу, у којој се све регулише са пар или више тастера, а постижу се сјајни резултати у чувању воћа. Квалитет плодова који се у њој чувају је изванредан, у то смо се уверили! Јабуке имају природан изглед, а укус им је као да су тек убране са гране. Задржале су арому, укус и конзистенцију – рекао је за „Чачански глас“ Челић, који се искрено нада да ће пољопривредни факултети у наредним годинама постати далеко примамљивији за свршене средњошколце, јер човечанство, како истиче, дефинитивно, не може да опстане без хране, а чињеница је да се у условима све наглашенијих климатских промена и велике економске кризе она све теже производи, што изискује веће ангажовање пољопривредних стручњака.
Практична произвођачка искуства у гајењу високожбунасте боровнице студентима је пренео Небојша Гавриловић из Слатине, који ово воће гаји на површини од 40 ари у родном селу Слатина. Овај вредни домаћин је боровницу почео да гаји 2018. године. Како је предочио студентима крушевачког Пољопривредног факултета, највећи проблеми са којима се суочавао, почев од заснивања производње, били су недовољно знања и алавост трговаца. На срећу, уз помоћ струке, за кратко време је савладао основне технике за успешну производњу, за коју нису неопходне огромне количине ђубрива и хемије које, иначе, обично препоручују трговци и промотери ових средстава. Наравно, за успех је неопходна и велика посвећеност у раду, која у Гавриловићевом случају није изостала.
В. С.
