ЈАВНИ ЧАС ПРОФЕСОРА ЈОВАНА МИЛИНКОВИЋА
У оквиру 9. „Светосавских свечаности“, у понедељак, 26. јануара, у Центру за стручно усавршавање, организован је јавни час за ученике основних и средњих школа. Предавање под називом „Тамо где је камен проговорио молитвом – духовно уздизање Срба после Кајмакчалана“ одржао је историчар Јован Милинковић, професор новосадске Гимназије „Исидора Секулић“. Професор је говорио о Првом светском рату, Кајмакчалану, васкрсу српске војске и ослобађању Србије.
– „Светосавске свечаности“ су ове године посвећене углавном теми Великог рата и страдању нашег народа. Желимо да освестимо младе, да допринесемо неговању културе сећања и да укажемо на ванвременске вредности које морамо да гајимо код наше деце – нагласио је Ђуро Церанић, председник Управног одбора Удружења „Светосавске свечаности“, најављујући госта истоимене манифестације.
„ПОПЕТИ СЕ НА КАЈМАКЧАЛАН ЈЕ РАВНО ХОДОЧАШЋУ“
Тема „Тамо где је камен проговорио молитвом – духовно уздизање Срба после Кајмакчалана“, односно, тема васкрса српске војске је врло важна за културу сећања и културу памћења у турбулентним временима последњих 30 година, у време распада наше бивше државе када је то потискивано и заборављано, каже у разговору за „Чачански глас“ професор Јован Милинковић.
– Нажалост, сведоци смо да многе генарације рођене шездесетих и седамдесетих година дефинитивно о томе нису училе. Мислим да је време одавно сазрело, а овој теми треба посветити посебну пажњу у оквиру обележавања 110 година од битке на Кајмакчалану која је кључна за враћање морала и самопоуздања српском војнику, обичном српском сељаку који је напустио свој дом, са жељом да се врати, макар једном ногом да закорачи на праг своје отаџбине. Иако битка на Кајмакчалану стратешки није била превише важна за Македонски фронт, односно, Солунски фронт како га ми називамо, била је тачка васкрса за изнемоглу српску војску, готово умирућу. Али, на Кајмакчалану је српска војска вратила самопоуздање и почела да се бори за повратак у своју отаџбину – каже Јован Милинковић.
Нажалост, у време медијске „сваштарије“ и друштвених мрежа где су деца „бомбардована“ кратким и бескорисним садржајима, професор сматра да је врло важно младе упутити на прави пут, јер ће они бити чувари културе сећања и културе памћења.
– Генарације које воде рачуна о томе једног дана ће нестати, а деца морају да наследе културу сећања и памћења. У крајњем случају, већина нас смо потомци тих дивних јунака са Кајмакчалана. Ја сам и водич на Кајмакчалану, често одлазим тамо и ускоро ћу поново ићи. Порука предавања „Тамо где је камен проговорио молитвом – духовно уздизање Срба после Кајмакчалана“ јесте веома важна, јер тај камен, када се попнете, никога не оставља равнодушним. Дефинитивно, и најснажнији човек, који је и ментално и физички веома јак, пусти сузу. Наша стратишта су велика и потресна, од Зејтинлика до Крфа и острва Вида, нашег острва смрти, као и остала гробља која шира јавност слабије познаје. Али, попети се на Кајмакчалан је заиста нешто што је равно ходочашћу. Дефинитивно, човек не може остати равнодушан – нагласио је професор Милинковић.
СЛАВЉЕЊЕ ВЕЛИКИХ ПРЕДАКА НА ВИСИНИ ОД 2.521 МЕТАР
Освајање Кајмакчалана, битка на Солунском фронту у Првом светском рату 1916. године, у историји је остала запамћена по великом броју жртава које је претрпела српска војска и по надморској висини на којој је вођена. Прва српска армија је уз велике губитке успела да заузме врх Свети Илија на висини од 2.521 метар.
– Порука ученицима је да се попну на Кајмакчалан, мислим да ће то бити довољно снажан утисак за њих. Био сам сведок да су се родитељи са млађом децом, од осам, девет година, попели лагано. Није толико напорно, али није ни једноставно. То је крш и камен на 2.521 метар надморске висине. Али, веома је важно да деца почну да постављају питања. Кад почну да постављају питања значи да смо купили њихову пажњу и да је дошао тренутак да им усадимо љубав за неговање традиције и слављење наших великих предака – рекао је професор Јован Милинковић.
Н. Р.
ПРОФЕСОР И ТУРИСТИЧКИ ВОДИЧ
Јован П. Милинковић рођен је у Новом Саду 14. јануара 1980. године. Професор је историје у новосадској Гимназији „Исидора Секулић“. Дипломирао је на Филозофском факултету, одсек за историју, Универзитета у Новом Саду. У просвети је запослен од 2006. године и током досадашње каријере радио је у више школа. Поред рада у настави, ангажован је и као туристички водич. Коаутор је монографије Електротехничке школе „Михаило Пупин“ Нови Сад, а објавио је више текстова и дао низ интервјуа за часописе и телевизијске емисије на историјске теме. Аутор је пројектне наставе из предмета историја за ученике прве, друге и треће године гимназије природно-математичког смера. Као спољни сарадник Филозофског факултета ангажован је на предмету методика историјске науке, где делује као ментор студентима мастер-студија на хоспитовању, односно, у обављању методичке праксе. Посебно је посвећен популаризацији српске историје Првог светског рата, као и српске историје 19. и 20. века, навео је Ђуро Церанић, председник УО Удружења „Светосавске свечаности“, део богате биографије професора Јована Милинковића.
