Изложбу „Трагови једног времена – филмски плакат 1945-1970“, коју је припремио Филмски центар Србије, видела је публика у осамнаест градова у Србији посредством Мреже кино–приказивача Србије, чији је члан и Дом културе Чачак, а недавно је постављена у овој установи и за чачанску публику, каже за „Глас“ Милен Алемпијевић, уредник Филмског програма Дома културе.
– Реч је о оригиналним примерцима филмских плаката из фундуса Филмског центра Србије, међу којима је најмање из 40-их година прошлог века, што је сасвим разумљиво, јер су то године у којима се држава опорављала од рата у коме је девастирана у сваком смислу. Али се великим корацима грабило у будућност, и при том је кинематографија била значајно поље деловања и улагања државе, следећи Лењинову максиму о филму као „најзначијној уметности“. Почасно место на изложби има плакат филма Вјекослава Афрића „Славица“ из 1947. године на коме и експлицитно стоји: „Први домаћи уметнички филм“. Осмехнута партизанка на плакату је део пропаганде која је чувала тековине револуције, а ускоро ће се на плакатима нових фимова појавити и радници, сељаци, обични људи, подвижници нове социјалистичке реалности и обнове земље – истиче уредник Алемпијевић.
Ту су и плакати филмова значајних имена YU кинематографије педесетих година 20. века: Војислава Нановића, Ватрослава Мимице, Радоша Новаковића, Славка Воркапића, Живорада Митровића, Соје Јовановић – прве српске филмске редитељке чији је филм из 1957. године „Поп Ћира и поп Спира“ био и први југословенски филм у боји… Шездесете су означиле велики пробој домаће кинематографије и на светској сцени. У оквиру изложбе је упечатљиви плакат филма „Скупљачи перја“ из 1967. године Саше Петровића, награђеног на престижном фестивалу у Kану, а познато је да је ратни спектакл из 1969. године „Битка на Неретви“ Вељка Булајића, био је југословенски кандидат за Оскара.
Поговор каталога изложбе под насловом „Филмски плакат и писменост пажње“, који потписује Јован Чекић, започиње уводним подсећањем на пионирске кораке у свету кинематографије и чувену браћу Лимијер, за чији филм „Поливени поливач“ из 1895. је Марселин Озола одштампао први филмски плакат у историји кинематографије. Чекић потом говори о основној намени филмског плаката која се састоји у томе да најави филм који ће се појавити у биоскопима, информише публику о датуму премијере, називу и протагонистима филма. „Визуелна решења филмског плаката настоје да сугеришу одређени жанср, као и наратив филма… Осим тога, већ са појавом првих филмских плаката дизајнери су се ухватили у коштац и са оним што се од седамдесетих година до савременог развоја различитих платформи назива „економија пажње… Они су били нека врста „уметничке“ интерпретације филма у којој је дизајнер настојао да тему филма предочи што ефектнијим средствима. Са првим филмским плакатима формирала се и „граматика“ те нове писмености пажње модерних гледалаца. За филмске студије, од Холивуда до Бомбаја, пажња је врло брзо постала капитал , а филмски плакат симптом ширења његове моћи међу масама… До осамдесетих година 20. века доминирале су илустрације…Постери су израђуивани у различитим димензијама, а сама решења понекадца су зависила од тога да ли су намењени домаћој или иностраној публици.“
Аутор поговора на неки начин и романтизује причу о филмским плакатима када каже да су за све оне који су одрастали уз филмове и биоскопе „плакати били нека врста путоказа кроз младалачко доба, дубоко урезаних у сећању… Филмски плакати су део младости, незаменљиви топоси кривудаве линије одрастања, који су формирали читаве генерације у нарастајућем медијском хаосу… Управо стога филмски плакати из времена када је филм мењао сензибилитет читавих генерација имају све већу, како емотивну, тако и културну вредност оцртавајући обрасце настанка писмености пажње као конститутивног момента „нове осећајности“.
– Позивамо посетиоце да током изложбе погледају и пратећи филмски програм у малој сали Дома културе: „Сарајевски атентат“ Фадила Хаџића на програму је у петак, 4. марта, а ремек-дело Живојина Павловића „Kад будем мртав и бео“, у четвртак 10. марта. Осим што ова музејска поставка има задатак да нас подсети на део богате кинематографије некадашње Југославије, за многе посетиоце биће и својеврсни сентиментални осврт на земљу које више нема, и неко друго време из кога носимо драгоцене успомене – најавио је Милен Алемпијевић.
З. Л. С.
