ОКРУГЛИ СТО О ПОЛОЖАЈУ И УЧЕШЋУ СТАРИЈИХ ЖЕНА У ЈАВНОМ И ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ
Положај старијих жена у Србији много је лошији, у односу на вршњаке из мушке популације, али и све друге узрасне групе. Оне су занемарене у друштву, њихов допринос и улога у кући, породици и заједници нису довољно видљиви. Многе и после одласка у пензију настављају да доприносе локалним заједницама и домаћинствима у којима живе, најчешће кроз бројне кућне послове, бригу о зависним члановима својих породица… Готово да их нема у организованим активностима у заједници. Уз то, недовољно су информисане о правима која имају, као и о значају свог учешћа у животу заједнице. У посебно тешком положају су старије жене на селу. Ово су неки од резултата двогодишњег истраживања у оквиру пројекта „За повећано учествовање старијих жена у јавном и политичком животу“. Пројекат који финансира Европска унија реализује удружења „Снага пријатељства – Amity“ из Београда, у партнерству са „FemPlatz“ из Панчева.
Резултати истраживања, како се може допринети побољшању положаја старијих жена, па и њиховом већем учешћу у политичком и јавном животу у националним и локалним оквирима, представљени су на округлом столу, који је јуче, 1. новембра, одржан у чачанском Дому глувих и наглувих.
– Готово 80 одсто старијих од 65 година верује да друштво не води довољно рачуна о њиховим потребама и проблемима. Велики број сматра да је њихов највећи проблем лошији економски положај, у односу на мушке вршњаке. Око 20 одсто њих има мање пензије, него мушкарци. Потпуно ван пензијског система их је чак 144.000! Иако су и оне цео живот радиле, као домаћице у кући, у пољопривреди, на својим имањима или у надници, земљорадничким задругама, за њих нису уплаћивани доприноси за пензионо и инвалидско осигурање. Неке од њих данас живе у потпуном сиромаштву. Не могу да се прикључе ни на државни програм социјалне помоћи, зато што не желе да туже своју децу да би то право оствариле или да ставе хипотеку на оно мало своје земље… – изнела је Надежда Сатарић из удружења „Снага пријатељства – Amity“.
У истраживању директно је учествовало више од 670 старијих жена у шест градова Србије – Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Бору и Чачку, али да је, кроз разговоре, семинаре, разне скупове, обухваћен много већи број…
У политичком и друштвеном животу ове жене знатно мање учествују, иако постоје квоте да буду у градским и државним институцијама.
– На националном нивоу где је квота 40 процената, има тек понека жена ове доби, али ни приближно колико их је у укупном бирачком телу… Од 75 одборника у Чачку само су две старије од 65 година! Није боља ситауција ни у месним заједницама у којима живе – навела је Сатарић.
Да би се ова ситуација променила, једна од препорука истраживача је да се у квотама на државном нивоу осигура заступљеност жена старијих од 65 година, јер нико боље не може да зна њихове потребе и да утиче на доношење одлука. Низ препорука односи се и на локалне самоуправе:
– У свакој локалној самоуправи постоје канцеларије за младе, што је добро. Сматрамо да треба да постоје и неки савети за старе, у којима ће бити представници свих генерација, а где могу разговарати о кључним питањима старења и старости. То је важно, јер све је мање деце, млади све више одлазе у иностранство, тако да ћемо још драматичније и брже старити, односно повећаваће се удео старих људи, а млади нити ће знати, нити ће моћи да адекватно одговоре на њихове потребе – сматра Сатарић.
Своје и искуство својих комшиница изнела је Радина Ћојбашић из Удружења „Вапљанке“, које има двадесетак чланица разних генерација.
– Положај жена на селу је веома тежак. Највећи проблем је што су оне углавном финансијски зависне, многе немају пензију… Углавном нису ни носиоци пољопривредног газдинства, тако да не могу конкурисати за подстицајна средства. Мислим да су жене вредније, амбициозније и упорније од мушкараца. Тако је бар у нашем селу. Залажемо се да покренемо неке ствари са мртве тачке. Недостаје мало већа подршка од града у нашим акцијама, да би резултати били још видљивији – рекла је она.
В. Т.
(Више инфорамација о округлом столу у наредном броју „Чачанског гласа“)
