Aktuelno Društvo

U SUSRET SAVINDANU – “SVETI SAVA – OD PRINCA DO SVECA”

Dan Svetog Save, srpskog princa, monaha, igumana manastira Studenice, književnika, diplomate i prvog arhiepiskopa Srpske pravoslavne crkve, Savindan, obeležava se 27. januara, kao crkveni praznik i školska slava u Srbiji. Poznato je da je Rastko Nemanjić (crkveno Sveti Sava) bio raški plemić iz vladarske obitelji Nemanjića, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i brat kraljeva Vukana i Stefana, kao i da je uz podršku vaseljenskog patrijarha proglasio samostalnost raške crkve od Ohridske arhiepiskopije 1217. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve. Nakon krunisanja brata Stefana 1221. godine, Sveti Sava se posvetio jačanju crkvene organizacije i podizanju duhovnosti srpskog naroda. Pored toga što se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, on je ostvario i veliki uticaj na srednjovekovno srpsko književno stvaralaštvo… Ali, manje je poznato da je ovih dana, neposredno pred Savindan, u oblasti literature za decu, objavljena knjiga o Svetom Savi. A zanimljiva je i priča da su teolog Đorđe Čolović i direktor Izdavačke kuče „Pčelica” Goran Marković nekada bili učenik i učitelj, a danas su autor i izdavač knjige “Sveti Sava – od princa do sveca”.

 

Reč je o delu koje predstavlja ilustrovani životopis velikog srpskog prosvetitelja, prilagođenom mladim čitaocima, prevashodno đacima prvog i drugog razreda, ali je korisno i odraslima, kao pomoć učiteljima i roditeljima. Knjigu je ilustrovao Mijat Mijatović, a recenzent je dr Ivana Spasović, poznata istoričarka SANU.

– Moj cilj je bio da napišem ne udzbenik, nego priču o razvoju Svetog Save, o tome ko je on bio i zašto je za nas toliko značajan. Nažalost, Sveti Sava se obično svodi na nivo školske slave, a čini mi se da se momentu njegove duhovnosti uopšte ne pridaje važnost. Danas se slavi tako što sveštenik dođe u školu i preseče kolač, a liturgijsko proslavljanje Svetog Save je potpuno zapostavljeno. Smatram da bi i deci to trebalo da bude zanimljivo, posebno u današnje vreme kada je on zamenjen novim uzorima sa televizije, iz filmova, video igara… Današnja deca zaboravljaju koliki su trud i volja potrebni da bi čovek postao čovek. Poruka knjige je da deca shvate da je Sveti Sava bio običan čovek, ali istovremeno i drugačiji od nas, zato što je bio spreman da se odrekne onoga čega bi retko ko mogao, a to je vlast. Bio je predodređen da živi u vladarskoj porodici, da vlada delom zemlje svoga oca i kasnije brata, da bude vlastelin. Ali, to mu nije predstavljalo zadovoljstvo, već ga je tražio u nekim drugim krajnostima, duhovnosti. Zanimljivo je da se na zapadu mnogo često dešavalo da neko po kazni postane monah, zato što je skinut sa vlasti, a kod nas imamo divan primer, čoveka koji se odrekao svega da bi se posvetio veri, pri tom ne sa predubeđenjem da postane svetitelj – priča Đorđe Čolović, autor knjige “Sveti Sava – od princa do sveca”.

Prema njegovim rečima, problem je što se u školama svetitelji, ličnosti hrišćanstva prikazuju kao krajnje distancirane od čoveka. Autor knjige naglašava da Sveti Sava nikada nije bio distanciran od čoveka:

– Da je ostao vladar možda bi morao da se distancira, ali kao neko ko je postao monah i kasnije arhiepiskop, njegova dužnost i obaveza, pored ostalog, bila je da boravi s narodom. Nije postao monah zarad vlastelina i vladara, nego zarad običnog čoveka. Mislim da je najvažnije Svetog Savu prikazati kao čoveka iz naroda. Moj osnovni cilj je bio da ga predstavim kao nekog ko je izabrao svoj život od samog rođenja. U to vreme je bilo nezamislivo, a i danas je, da neko beži od svoje porodice, od roditeljske kuće. I danas je nezamislivo da mladić od 15 godina ode da se zamonaši, da živi bos, a da je princ. Kao mladić je oboleo od upale pluća, od koje će na kraju i stradati, zato što je smatrao da lečenje nije toliko bitno, koliko je bitno pomoći drugome. Najvažnije je što je postao kult srpskog naroda, što su svi dotadašnji mitovi, koji su bili povezani sa paganskim i mnogobožačkim zamenjeni delom Svetog Save.

Naš sagovornik smatra da niko ne zna za šta je u životu predodređen i da nema sudbine, ali veruje da čovek uvek treba da teži ka nekom svom cilju. Koliko poštuje ličnost Svetog Save, toliko i danas voli svog učitelja koji je za njega bio poseban čovek. I zaista postoji simbolika u životima ovog učenika i učitelja, jer su se posle mnogo godina ponovo sastali i na predlog Markovića, Đorđe je prihvatio da piše tekstove za novu “Pčeličinu” ediciju knjiga za decu “Izvornik srpske duhovnosti”. Upoznali su se 1995. godine, kada je Goran Marković, kao učitelj, poveo u svet znanja drugu generaciju svojih učenika. Kako kaže, u tom odeljenju bio je i jedan, pomalo neobičan prvačić. Prisećajući se svog učenika, tadašnji učitelj, a sadašnji vlasnik i direktor Izdavačke kuće „Pčelica” Goran Marković ima samo reči hvale:

– Đorđe je bio pametno, radoznalo i lepo vaspitano dete. Lako je bilo uočiti da je svestran, prelepo je crtao i pisao sastave, osvajao je i nagrade na takmičenjima iz matematike, a deci je posebno bio zanimljiv, jer je poput neke male enciklopedije znao mnogo zanimljivih podataka iz istorije. On je završio školu koju voli i odabrao zanimanje koje želi i po tome smo slični, jer sam i ja voleo svoj učiteljski poziv. Sećam se kad mi je u četvrtom razredu, na pitanje šta bi voleo da bude kad poraste, rekao kao iz topa – pop! Đorđe je nastavio školovanje, upisao i uspešno završio teologiju, a sada je veroučitelj u istoj školi u kojoj sam ja njega učio i u kojoj sada on uči neke nove đake.

Autor i izdavač, a još je lepše reći učenik i učitelj, planiraju da nastave saradnju u oblasti literature za decu, ali im je sada najvažniji cilj da objavljena knjiga, neposredno pred Savindan, pronađe put do mladih čitalaca.

– U ediciji za decu “Izvornik srpske duhovnosti” bi trebalo da budu ukupno četiri knjige. Pored ove o Svetom Savi, druga bi trebalo da bude posvećena slavama, treća duhovnim, crkvenim i sličnim običajima, a četvrta centrima pravoslavne duhovnosti, odnosno najznačajnijim manastirima, u koju bih svrstao i čačansku crkvu Vaznesenja Gospodnjeg, koja je prvobitno bila manastir Bogorodica Gradačka – najavljuje Đorđe Čolović.

SVESTRANI VEROUČITELJ

Autor knjige “Sveti Sava – od princa do sveca” Đorđe Čolović rođen je u Čačku, 21. aprila, 1988. godine. Osnovnu školu „Milica Pavlović“ upisao je 1995. godine, kod učitelja Gorana Markovića. Školovanje nastavlja u Gimnaziji i po završetku odlazi na Bogoslovski fakultet u Beograd. Nakon završenih osnovnih, upisuje master studije i potom se 2013. godine vraća u Čačak. Od 2014. radi kao veroučitelj u OŠ „Milica Pavlović“, školi u kojoj su učili svi članovi njegove porodice, od njenog otvaranja 1937. godine. Bavi se maketarstvom i svira bubanj.

N. R.

Оставите одговор