УНА РАЂЕНОВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОШ “ВУК КАРАЏИЋ“
ВАЖНО ЈЕ БИТИ ОНО ШТО ЈЕСИ – СВОЈА И ПОСЕБНА
-У школи сам имала неки страх од неуспеха, иако ме нико није терао да будем одлична или се такмичим из било чега. Он ме је на неки начин притискао да морам да будем боља него што сам била на претходном контролном или прошле школске године – прича нам искрено Уна Рађеновић, која је, признаје, сада задовољна собом, а како и не би била, када је изабрана за ђака генерације Основне школе „Вук Караџић“.
Током претходних осам година добијала је награде на такмичењима из математке, физике, енглеског, српског и хемије. Такође, исказала је љубав према уметности. Уписала је природни смер у Гимназији.
-Осећам задовољство што сам ђак генерације, зато што сам доказала сама себи да могу да постигнем тако нешто и надам се да ћу наставити да постижем добре резултате и у даљем образовању. Учитељица ми је била Гордана Пауновић, а разредне Ана Вуловић, Неда Прелић и Јасна Рацковић. Уписала сам природни смер у Гимназији јер, искрено нисам знала шта бих друго, па имам четири године да размишљам шта ћу даље. Иако сад не знам шта ћу радити после школе, надам се да ће то бити нешто што не исцрпи сву енергију из мене. Једино што никад не бих желела је да будем заглављена у некој канцеларији на састанцима, око папира и седећи за столом цео дан, колико се год то добро плаћало – већ сада зна Уна.
Своја и посебна, наша млада саговорница сасвим искрено одговора и на уобичајена питања:
-Моје досадашње школовање је обележила жеља да се све то што пре заврши. Волела сам ја природне науке и да учим неке од предмета, али све то ми је остављало мало времена за ствари које сам хтела да радим ван школе. Математика је имала велики утицај на мене, од како сам се први пут такмичила код учитељице, до кад сам замало стигла до републичког, код наставнице Љиљане. На прво републичко такмичење сам ишла из физике у шестом разреду са наставником Александром. Утисак на мене су оставиле и моја разредна Јасна, као и наставница биологије Неда и наставница ликовног Наташа. Нису ми били битни предмети који су већ на неки начин досадни и онда се ни наставници не потруде када предају.
И док прича о себи, животу, слободном времену, Уна је отворена:
-Придржавам се тога да човек не треба да се мења због валидације других и да само треба бити свој. Јер никад нећеш моћи угодити свима, и не треба изгубити себе да би урадио немогуће, јер ћеш временом постати зависан да тебе мора бар неко да воли да би био срећан. Слободно време проводим играјући игрице или гледајући неки филм или серију. Имам више хобија, али су ми омиљени сликање или израда нечег. Волим да читам приче на интернету, манге, фантазију и књиге које исмевају или искоришћавају стварне ситуације у свету које се сад дешавају. Волим филмове у којима је сваки детаљ важан, има добру поруку или занимљиву радњу. Такође је битно да филм или серија има добру музику, јер сцена са погрешном музиком неће бити озбиљно схваћена или ће тотално променити расположење. Волим да слушам скоро сваку врсту музике и да слушам песме са текстом који има значење и да није свака песма о једној те истој теми која се само понавља.
Скоро цело лето, прича, није била код куће, крајем јуна је ишла у село у Црној Гори, а касније и у Бачку Паланку:
– Тамо се осећам безбрижно и могу да се опустим, много је свежији ваздух него у Чачку, где је веома загађен, чак се и звезде виде много боље и чини се као да их има више. Половином августа ишла сам и у Бачку Паланку, излазила сам сваки дан, било је лепо упознати нове људе, иако тамо не идем толико често. У Чачку ми се највише свиђају људи који живе у њему, али не сви, већ такви као што су моји другари које веома ценим. Лети увек има више дешавања и догађаја него иначе, иако ја не идем пуно на њих.
Г. Д.
Реч одељењског старешине
Част ми је и задовољство рећи и поделити мисли о ученици Уни Рађеновић која је ове године понела титулу ђака генерације.
Поред одличног успеха свих ових осам година, ту су и вишегодишњи изванредни резултати на свим такмичењима из српског језика и књижевности, енглеског језика, ликовне културе, математике, физике и хемије.
Посвећеност, залагање, креативност и амбиција су особине које красе Уну.
Пред њом су нови изазови, прилике и искуства, а судећи по успесима које је остварила до сада, не сумњам да ће наставити са успесима и у средњој школи, а на понос својој породици, школи и граду.
Нека је прате срећа, љубав и успех на сваком кораку.
Јасна Рацковић, професор хемије
