-На првом Спомен-конкурсу „Мр Гроздана Комадинић” за најбољи есеј везан за њен рад и књижевни опус, прву награду освојио је есеј „Потка о Гроздани Комадинићˮ који потписује Радана Вила Станишљевић, професор из Градишке, Република Српска.
Чачанско Удружење „Чувари дела Вука Караџићаˮ,традиционално у част Видовдана, организовало је у среду, 30. јуна, програм „Видовдански свет(л)описиˮ, у Великој сали Градске библиотеке „Владислав Петковић Дисˮ. Програм је започео је драмским колажом „Пут Вука Караџића“који су извели ученици ОШ „Сретен Лазаревићˮ из Прилика код Ивањице, припремљен под менторством професорке Верице Костић, потврдивши да је сарадња са младима и укључивање ученика у активности Удружења императив свих његових програма.
Председник Удружења Данијела Ковачевић Микић је говорила о плодном раду са младима и подршци локалне самоуправе пројектима које реализује Удружење „Чувари дела Вука Караџића“ кроз књижевне промоције и друге просветне садржаје, због чега је Удружење ове године доделило више признања појединцима и установама који су допринели његовом раду. Признања представнику локалне самоуправе, заменику градоначелника Владану Милићу, уручио је предсеник УО Удружења др Драгутин А. Ђукић.
Секретар Вукове задужбине из БеоградаДушица Матицки, и члан редакције годишњег алманаха говорила је о новом броју „Данице“ која је тематски посвећена значају етнологије и њеном проучавању, као и прилозима који ће у њој бити заступљени, наводећи низ аутора и литературу коју потписују наши чувени етнолози: Љубинко Раденковић, Ненад Љубинковић, Љиљана Стошић, Миле Недељковић, Бојан Јовановић, Данка Вишекруна и Весна Марјановић. Осврнула се Душица Матицки и на садржај „Данице за младе“ за 2021. годину, напомињући да у њој дужно место заузима одељак „Азбука мога одељења“, ученика ОШ „Милинко Кушић“ из Ивањице и учитељице Душице Савић.
-Ученици су из окружења у коме живе потражили предмете из прошлости који се још користе, а можда нису познати градској деци. Тако су малишани у улози етнолога истраживача писали и нацртали предмете као што су амбар, буклија, вериге, самар, тестија, узенгије… Радује нас што се овакви подухвати неће зауставити. Почетком године обрадовала на с је вест вашег Огранка да ће у току ове године бити покренут пројекат „Расковник-млади чувари народне културе“ који има за циљ проучавање регионалног културног идентитета, у огледалу лексике овог краја. Оно што је најзначајније је то што је овим пројектом предвиђена обука теренских истраживача који би радили на прикупљању фолкорне и лингвистичке грађе – рекла је Душица Матицки и истакла да се на тај начин наставља мисија оснивача чачанског Огранка Вукове задужбине Гроздане Комадинић, која је својим прегалаштвом у наслеђе потомцима и следбеницима оставила „Ткачку лексику Драгачевског краја“, (њен магистарски рад).
Након што је Душица Матицки посветила део беседе у сусрет Ивањдану кроз етнолошку призму Љубинка Раденковића, у духу наслова свечаности „Видовдански светлописи“, своју духовну песму видовданског карактера „Света земљо незаборава“, првонаграђену на 8. Међународном Сабору духовне поезије у Раковици, казивала је песникиња Зорица Лешовић Станојевић.
О школском зборнику „Даница за младе“, говорила је члан Удружења Мила Мутавџић, препоручивши је као добро дидактичко средство у раду са децом, док су ученици ОШ „Свети ђакон Авакумˮ из Трнаве, које је припремала професорка српског језика и књижевности Милица Милошевић, то сценски и показили.
Програм „Видовдански све(т)лописиˮ био је прилика и да заслужним појединцима и установама буду додељена признања. Захвалница „Велики добротвор“ додељена је Граду Чачку, а „Добротвор“: Миладину Божовићу, Милкици Милетић, др Богдану Трифуновићу, Горици Станојевић, Милојку Калосеровићу, Раденку Ћурчићу, Маји Илић Тимотијевић и Зорици Лешовић Станојевић. Признање „Задужбинар године“ понели су Владан Милић, Делфина Рајић и Милица Матовић. Награде Вукове задужбине Душица Матицки уручила је новинарки Светлани Радосављевић и Данијели Ковачевић Микић. Пригодне захвалнице су додељене и медијским кућама из Чачка и новинарима који годинама прате рад Огранка.
У жељи да Удружење „Чувари дела Вука Караџића” ода почаст свом оснивачу и оданом заљубљенику у народну традицију и културу мр Гроздани Комадинић, расписан је и Први спомен-конкурс „Мр Гроздана Комадинић” за најбољи есеј везан за њен рад и књижевни опус. О приспелим радовима одлучивао је жири у саставу: др Оливера Крупеж, Мила Мутавџић, Милица Баковић, Зорица Лешовић Станојевић и докторанд Милица Милошевић, сви чланови Удружења. Првонаграђени је есеј „Потка о Гроздани Комадинићˮ који потписује Радана Вила Станишљевић, професор из Градишке, Република Српска. Образложење награде прочитала је др Оливера Крупеж, а у име породице Комадинић, захвалност за неговање успомене на лик и дело Гроздане Комадинић, упутила је њена унука Настасија Вучићевић.
Награђени есеј исписан у тону опроштајног писма емотивно је прочитала председница Удружења Данијела Ковачевић Микић. На другом месту су изузетни радови „Варовнице и варнице предачког памћења“ Бојане Кулиџан Громовић и „Потка живота између јаве и сна“ Маје Настић, који су, по оцени жирија, и садржином и формом превазишли жанр есеја…
Награда за најбољи есеј састоји се од дипломе „Гроздина потка”, скромног новчаног износа и књиге. Организатор конкурса, Удружење „Чувари дела Вука Караџићаˮ, очекује да ће овај конкурс „расти до озбиљнијег наградног фонда и зборника свих приспелих радова“, јер је Гроздана Комадинић својим прегалаштвом и великим стваралачким опусом то свакако заслужила.
Зорица Лешовић Станојевић
СУВАЈЏИЋ: ВУКОВА ЗАДУЖБИНА – ЗАЈЕДНИЧКИ ДОМ
Најављен као гост програма, али оправдано спречен да се појави, професр др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове задужбине из Београда, послао је поруку нашем скупу у којој, поред осталог, истиче колико важну мисију има Вукова задужбина као национална институција која се не може свести само на то да баштини тековине Вуковог дела, јер није њен власник.
– Мисија Вукове задужбине је да се распростре до оних духовних граница до којих Вукове идеје данас допиру… Сличну мисију какву имају Гетеов институт, или Британски савет, или Пушкинов дом у Европи и свету. Та национална мисија је изнад Вуковог дела, али је на њему утемељена, њиме подстакнута, и на његовим најбољим изданцима обликована… – рекао је Сувајџић и навео да окупљајући задужбинаре у земљи, дијаспори и заграничју Вукова задужбина делује као „моћна интегративна сила у свету болних искушења и непредвидљивих изазова будућности“, па стога мора остати „наш заједнички дом, дом српског језика и писма, дом културе, образовања и науке, место знаменитих сећања српске културне историје.“
Сувајџић није изоставио ни дужно сећање на труд и заслуге водећих људи који су утемељили значајне, национално вредне пројекте Вукове задужбине, а то су почивши академик Дејан Медаковић и др Миодраг Матицки, чија дела сматра важним путоказима којима се морамо руководити у даљем раду. Поздрављајући чланове Огранка из Чачка Сувајџић пише и то да ово Удружење „служи на част вуковској породици и свеколиком српском културном простору“.
