„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“
Мало је дужа од нашег врапца, али је много теже видети ову птицу из породице детлића. Има је у свим крајевима, али вијоглава (лат. Jynx torkuilla, енг. Eurasian Wryneck), осим што је веома опрезна, има перје које јој је одлична „камуфлажа“, па се просто „утапа“ на кори дрвећа. Наш саговорник Драгиша Гашо Петровић истиче да ову лепу и занимљиву птицу чак ни многи „птичари“ никада нису видели, иако је присутна широм Србије, истина не у великом броју.
Нема баш импресиван кљун, што јој много не смета, јер и не дуби своје, већ се усељава у већ ископане дупље других детлића. Перје јој је одозго смеђе сиво и савршено се уклапа са кором дрвећа. Доњи део је попречно ишаран на светлој позадини. Реп је нешто дужи него код осталих детлића. Женке и мужјаци се веома личе, наводи Петровић.
– Селица је, тако да зимује у Африци и ретка је гнездарица у нашем крају. У наше пределе долази крајем марта и почетком априла, а на сеобу креће током септембра. Редовна је пролазница на сеоби долином Западне Мораве, а више пута смо је посматрали и на Сувој Морави. Прилично је опрезна и тиха, тако да је најчешће ода упечатљиво оглашавање. Песма јој је низ од 12 до 18 „цмиздравих“ тонова, уз дуже прекиде. Упозоравајући пев је сиктав, посебно ако се изненади или открије на гнезду. Тада зна да змијолико извија главу по чему је и добила име – описује он.
Насељава мозаичне пределе са старим воћњацима, шумским забранима и живицама у побрђу, од низија до планинских предела. Храну најчешће налази на земљи. Обично скакуће нешто уздигнутог репа тражећи мраве и њихове ларве, што јој је главна храна. Лови и друге инсекте и пауке, а воли и ситније бобице воћа и других биљака.
– Гнезди се у дупљама дрвећа, понекад и у вештачким кућицама. Није редак случај да има и два полога годишње. Забележени су случајеви да због каснијег повратка са сеобе затиче попуњене дупље других дупљашица, па уме да избаци јаја, чак и младе птиће и да се усели у те дупље – каже Петровић о овој птици, строго заштићеној у Србији.
Према подацима друштва за заштиту и проучавање птица Србије, почетком 21. века гнездарица је у свим регионима Србије. Бројност стагнира, а, углавном, се не гнезди у обешумљеним деловима Војводине и у високопланинским подручјима. Главни угрожавајући фактор је губитак станишта, пре свега сеча старих стабала са дупљама. Зато је, истиче Петровић, веома важно постављати кућице за гнежђење.
В. Т.
Фото: Д. Петровић
Извор. „Птице Чачка и околине“, „Птице на длану“
