УКУСНА УМЕТНОСТ СИНЂЕЛИЋА
ВИРТУОЗИ ВОЋНИХ АРАНЖМАНА
Воћни сто ивањичког брачног пара Синђелић у тренутку приказивања на свечаности неретко и младенце потисне у други план. По необичним креацијама познати су у граду на Моравици а све чешће и у околним местима.
Дарко и Марина Синђелић аранжирање воћних столова претварају у уметност. Необичне, атрактивне декорације са изрезбареним детаљима и фигурама од воћа сваки слављенички сто учине спектакуларним. Зато нема госта који пред њиховим аранжманима није остао без речи и потрудио се да их што верније забележи телефоном или камером. У том посвећеном разгледању готово да и забораве зашто је воћни сто ту, потврђују са осмехом.
-Потраје разгледање и дивљење нашем аранжману, док нас у неком тренутку гости не упитају да ли смеју да се послуже и да ли је све јестиво. То посебно важи за изрезбарено воће и фигуре. Често не могу ни да препознају од чега је нешто креирано. Трудимо се да набавимо и оно које се ретко код нас користи, а нама због боја и облика пружа различите могућности декорисања, прича Дарко.
На њиховом столу, уз несвакидашње сложене комаде воћа, пажљиви посматрач ће уочити цвеће од воћки, дрвеће, различите животиње, текстове, логое, симболе, портрете и друге призоре угравиране најчешће на лубеницама, дињама, тиквама. Препознатљиви су у последње време по лабуду који, како кажу, захтева и два до три сата рада. Откривају да су због постојаности морали да као основу направе модел од прохрома. Уз то, највише времена изискује и урезивање (карвинг).
-Радимо по сопственој идеји и некад замисли захтевају више времена да нађемо начин како да их реализујемо. Врста и оксидација воћа диктирају време припреме, али најчешће неке ствари одрадимо дан пре славља као што је урезивање и прављење детаља од лубенице које онда остављамо у комору. Остало се ради на дан свечаности. Обично нам је потребно око 100 до 150 килограма воћа, које нам увек свеже обезбеђују наши добављачи. Сами радимо све припреме јер једино тако можемо да будемо сигурни да имамо квалитетан материјал и да ће све бити како смо замислили, објашњава Марина.
Ови самоуки, талентовани тридесетогодишњаци, аранжирају воћне столове за све врсте прослава а најчешће за свадбе и рођендане. Међутим, како причају, због менталитета и неспремности људи на новине, њихова уметност још увек није толико прихваћена. Али, када виде аранжиран сто и упознају се са детаљима припреме све их чешће ангажују. Обично уз питање да ли се све то поједе. Да је стварно тако сведоче фотографије празних воћних столова које су припремали. Највише раде у Ивањици, али све чешће и у: Ариљу, Пожеги, Чачку, Ужицу.
ТАЛЕНАТ И СТРПЉЕЊЕ СУ ПРЕСУДНИ
Дарко је аранжирање воћних столова почео да ради силом прилика пре три године у ресторану хотела „Президент“ где је био запослен, а после одласка за то задуженог колеге. Сналазио се и учио у ходу и убрзо укључио и супругу Марину са којој се одлично допуњује. Пресудни су били љубав и таленат за кулинарство. Каже да је одувек желео да буде кувар, а узор му је био старији брат чијим стопама је кренуо и чије су га идеје и специјалитети навели да заволи ту професију. Током школовања је волео да експериментише, сваки задатак је, прича, био изазов да се покрене машта под будним оком професорке Милице Јеротијевић од које је много научио. Када се запослио, тај таленат је дошао до изражаја, како у припремању тако и у сервирању. Зато је и аранжирање воћа за час постало страст. Предуслови су таленат и огромно стпљење.
-Када осмислим аранжман и кренем да резбарим изгубим се у неком свом свету маште. Радим на лубеници рецимо неких сат и по и деси се да забодем нож на погрешно место, па она пукне. На запрепашћење мојих укућана и питање шта ћу сад, препустим им да је поједу а онда узмем другу и стрпљиво кренем из почетка. Дешавало се да сам био и у ситуацији да немам још једну па седнем у ауто и обиђем цео град док је не нађем. Ништа ми није тешко кад волим то што радим и желим да оставим што бољи утисак. А да би нешто заиста било добро не може да се креира на брзину, закључује он.
Иако му је супруга Марина, која је посао вишег физиотерапеута заменила улогом мајке, свесрдно помагала, Дарко је као шеф кухиње имао превише обавеза што је спутавало његову креативност. Зато се пре две године одлучио да тај посао замени ватрогасном службом. Онда је аранжирање воћа постало додатни посао, уз разумевање и подршку колега и командира. Он им узвраћа изненадивши их често специјалитетима о којима се дуго прича.
ИДЕЈА О ПОРОДИЧНОМ ПОСЛУ
Синђелићи причају да их је доста људи питало да их обучавају, уче аранжирању али да код њих нису препознали пре свега стрпљење за ову уметност. Како истичу, потребна је здрава конкуренција да би се остваривао напредак. Но, они ипак размишљају о развијању породичног посла. Волели би да њихова деца наставе и прошире ову делатност или бар братова. У циљу обезбеђења материјала већ су почели да гаје поједине врсте воћа.
-Лето је погодно због великог избора воћа. Јесен је тематски обојена и доста једноличнија јер доминирају наранџаста и жута боја, нарочито у каснијим месецима. Намучимо се да нађемо воће одговарајуће боје. О егзотичном да не причамо. Зато смо одлучили да гајимо сами и изненадили се да и код нас успевају сорте из тропских крајева. То ће свакако бити добра основа за наставак нашег посла, тврде креатори ове укусне уметности.
J.С.