Foto-galerija Sport

Јулијана Војиновић: Велика нада женске кошарке

Упоредо са студијама психологије на питсбуршком колеџу Дјукејн, Чачанка Јулијана Војиновић (21) гради и кошаркашку каријеру. Нада се да ће јој боравак у Америци бити одскочна даска да заигра у Европи, женској НБА лиги, на Олимпијади 2020…

 

У Питсбург, један од најсрпскијих америчких градова, Јулијана је дошла у августу 2015. године. За трошкове студија није морала да брине, пошто је као афирмисана кошаркашица добила стипендију.

Први пут кошарку је озбиљно заиграла у седмој години са дечацима у Кошаркашком клубу Младост. Наставила је да тренира и игра у Моравцу, потом одлази у Београд, где завршава Спортску гимназију. Постала је првотимка Вождовца, Црвене звезде, Партизана. Са репрезентацијом Србије освојила је бронзу на Европском првенству у Вуковару, такмичила се са најбољим светским екипама… Одлазак преко „баре“ отворио јој је нове изазове.

6

– Дошло је и време за главну одлуку у мом животу на коју су ми пажњу скренули родитељи. Када су ми поменули да бих могла да одем у Америку, моја прва реакција била је: “Да ли сте луди? Не пада ми напамет да идем тако далеко!” Ипак, променила сам мишљење. Да сам пожелела да ми неко да оно што сад имам, мислим да не бих добила више и боље. Пресрећна сам због одласка у Америку, неке прилике се укажу само једном у животу – свесна је Јулијана. Као ефекат “слатког лимуна”, оно што се у почетку Јулијани чинило тако киселим и немогућим за “конзумирање”, постало је слатко и примаљиво…

– Мој факултет је у Питсбургу, прелепом граду у коме живи много Срба, има наших цркава и ресторана. Дошла сам ту да бих могла да се школујем и играм кошарку. Америчка диплома и мој омиљени спорт су ми подједнако важни. Првих месец дана у Питсбургу сам се осећала као да играм у неком великом филму. Чекала сам да се „пробудим“ и схватим да сам заиста у Америци. Поред свог тог одушевљења, морала сам да прихватим и чињеницу да овде нема мојих најближих. Остали су у Чачку… Започела сам велику битку и на терену и у животу – каже она..

За годину и по дана у Америци Јулијанини кошаркашки подухвати су дали резултате. Прошле године кошаркашице Дјукејн колеџа оставриле су велики успех. Заиграле су на NCAA, највећем турниру на коме су се такмичиле 64 екипе из целе Америке и пласирале се међу 30 најбољих.

– Невероватно је када помислим да сам била део те историје коју су креирале наше играчице и тренери. Много волим нашу екипу која је састављена од кошаркашица са свих страна света. Имамо три Мађарице, Естонку, Шпањолку, Канађанке, Американке и наравно, једну Српкињу. Много можемо да научимо једна од друге. Већина девојака је у истој ситуацији као и ја – далеко од куће. У одабиру колеџа било ми је врло важно да у тиму имам неку Европљанку. Ове године сам једна од главних играчица. Тренер има велико поверење у мене и дозвољава ми да организујем игру и шутирам када год ми се укаже прилика. Ми Европљанке показујемо мало другачију игру на терену, а то нас превасходно чини јединственом екипом – сматра Јулијана.

La familia
Породица Војиновић: Заједно и преко „баре“

 

Тренутно је усредсређена на студије, а потом би желела да се врати у Европу и заигра у Евролиги, женској НБА лиги, Олимпијади у Јапану 2020.Мало Европа, мало Америка. Њен начин размишљања и велики рад који улаже у студије и кошарку не изазивају никаве сумње да ће постићи нове успехе.

Почетни крупни кораци у Америци нису засенили екипу из Балканске улице са којом се свакодневно играла напољу, тренера Горана Денића, заслужан је за откриће њеног талента, породицу… Учврстили су веру у праве вредности.

2

– Живот у Америци ме је доста променио, научила сам корисне животне лекције. Дани и месеци ми брзо пролазе, не знам где ми је глава.! Трудим се да из дана у дан напредујем психички и физички, ништа у животу не можете добити на готово. Рад, вера и срце су кључ успеха – поручује велика нада српске кошрке.

 

 

МЕШОВИТА ЕКИПА У ЕВРОПИ

 

Играчице Дјукејн тима једмном годишње имају прилику да представе земљу из које долазе. На Међународној вечери на трибинама је истакнуте су заставе њихових земаља. Тако је и Јулијана представила Србију, што је ових данау Чачку медијски врло пропраћено.

3

– Учимо Американке доста о Европи и презадовољна сам како нас третирају. Прошло лето смо путовали у Европу. Одиграли смо утакмице у Мађарској, Дубровнику и Врбасу. Било је незаборавно! Американке су одушевљене и желе поново да дођу – задовољна је и Јулијана.

 

 

Оставите одговор