Aktuelno Reportaža

ВЕЛИКЕ ЛИВАДЕ МОГУ ОПЕТ БИТИ ЧАЧАНСКО СКИЈАЛИШТЕ

ИДЕЈА ДА СЕ ОЖИВИ ЖИЧАРА У РИЂАГАМА

Велике ливаде у Риђагама ове зиме, панорама. Фото: Н. Милошевић

У многим, сада средовечним Чачанима још живе сећања на време када су за зимски распуст свакодневно одлазили до оближњих Риђага, да се санкају, али и скијају. Они млађи већином не знају да је у том селу, на Великим ливадама, на лепо уређеној и одржаваној стази, којом је управљао Спортски центар “Младост”, тих 80-их година постојала и жичара – вучно уже, па се за учење скијања, први спуст и зимску рекреацију није морало даље од Јелице, удаљене мање од осам километара од Чачка. Али, смутне 90-е однеле су много тога вредног из обичног живота, па и безбрижност снежних дана. Демонтирани и украдени су делови жичаре и тако је Чачак остао један од ретких градова који, и поред повољних услова, нема своје рекреативно скијалиште.

Ненад Милошевић

Иако рођен 1986, у време када је жичара још радила и скијалиште у његовим родним Риђагама било омиљено место многима, Ненад Милошевић врло мало се сећа тих времена. Тек касније о свему је пуно слушао од старијих мештана. Од тада га не напушта мисао да поново оживи ски стазу. Већ годинама и ради на томе, припремљено је идејно решење нове стазе, а после разговора са челницима Чачка, чини се да је надомак остварења тог сна.

– Жичара, дуга око 250 метара, била је на врху села на површини од око 1,2 хектара, а дужина ливаде на којој се налазила стаза око 350 метара. Снега је тада било довољно, па чак се могло ићи до 700 метара, али надлежни се нису договорили са власницима осталих парцела. На часове скијања основци и средњошколци су долазили организованим превозом из града. Часове су држали професори физичког из школа и запослени у СЦ “Младост”, који су имали лиценце. Поред тога, и многи родитељи доводили су децу. Војници су им доносили чајеве, сендвиче, музика се чула са разгласа… Стаза је била активна десетак година, до почетка 90-их, када су украдени електромотор, котураче и сајле – само су неки детаљи до којих је дошао током свог истраживања Ненад, дипломирани агроном и велики заљубљеник у зимске спортове.

Своју идеју развија од 2013, када је завршио факултет и вратио се у село. На наговор својих комшија, пристао је тада да буде председник месне заједнице (сада је заменик) како би решили неке основне ствари – пут, воду, уличну расвету, реновирање сеоског дома, чишћење канала… Али уз услов да и оживљавање скијалишта буде међу приоритетима. И када су скоро све остало остварили и постали једно од најуређенијих села, окупило се око 40 истомишљеника, који су спремни да и физички раде на уређењу парцеле за ски стазу.

Реконструкција изгледа некадашње ски стазе и жичаре

– Контактирао сам и Хидрометеоролошки завод и добио податак да је од десет година, за осам позитивна оцена о висини снежног покривача у том делу села, који је на северозападу, па се снег дуго задржава. Надморска висина горње тачке је 650, а доње око 495 метара, што је идеална разлика. Уз то постоји могућност вештачког оснежавања, када нема довољно снега. Инфраструкутра, пут, струја, вода, све постоји  – прича наш саговорник и додаје да је у међувремену урађено снимање терена и 3Д рендер, на коме је приказано идејно решење, па чак и лого ски клуба и скијалишта. Разговарао је и са власником парцеле, који је сада заинтересован за продају… Чак је нашао и произвођача ски лифтова из Бора, што је додатна погодност због евентуалног ремонтовања. Са жељом да помогну, јавили су се и они који живе далеко од родног краја. Све то су презентовали градском руковоству и, прича Ненад, добили охрабрење да ће Град подржати ову идеју.

– У сталном смо контакту са помоћником градоначелника Миланом Бојовићем, који се веома ангажовао како бисмо нашли најбоље решење. Потребно је око 10 милиона динара да би се све реализовало и постоји добра воља, али, како нам је речено, за сада не може да се уради план детаљне регулације. Ипак, с обзиром да је то мала стаза, постоји могућност да се уради вучно уже као ски лифт и за то није потребна грађевинска, нити неке друге дозволе. Кад бисмо то успели, видели бисмо да ли би скијалиште опет било активно као некада и колико је оправдана инвестиција – оптимиста је Ненад, који у оживљавању скијалишта види велику шансу да покрене и развој сеоског туризма у сада “воћарским” Риђагама, за који постоје и други услови…

Многа деца из Чачка не могу себи да приуште одлазак у позната зимовалишта, тако да би скијалиште у Риђагама, верујемо, било опет добро посећено. Мештанима би сигурно много значило, а са друге стране и Град би поново добио своје скијалиште, као што га имају Ваљево, Краљево, Пријепоље, Зајечар, а да не говоримо о Новој Вароши и Ужицу…

Риђаге на обронцима Јелице имају укупно 158 становника, али је све више оних који одлучују да се после школовања врате у родно село. Ненад Милошевић каже да су мештани до пре четири године били “сумњичави” према плановима, али се временом све више њих ангажовало да их заједнички остваре. У једној акцији учествовало је чак више од 50 људи из села! Круна њиховог рада и заједништва (каквог је, нажалост, све мање) било би скијалиште. У Риђагама, посебно млади људи, верују да је то реална жеља, која ће се у догледно време остварити.

В. Тртовић

Скијалиште, попречни пресек пројекта

 

Оставите одговор