Aktuelno Selo

ГАЈЕЊЕ ЛЕКОВИТОГ БИЉА – МОГУЋНОСТ ЗА ВЕЋУ ЗАРАДУ!

На тржишту Србије снабдевање семеном лековитих биљних врста, као и садним материјалом, није адекватно. С друге стране, наша земља је велики извозник непрерађеног лековитог и ароматичног биља. Гајење оваквог биља у заштићеном простору у последње време постаје све уноснији хоби за многе људе у нашим селима, јер им за домаћинство обезбеђује додатне приходе. Међу малобројним произвођачима лековитог и зачинског биља у чачанском крају налази се и шездесетшестогодишњи Славко Тресач из Остре, који има веома добро искуства у овом послу.

Иако се угледни сеоски домаћин Славко Тресач првобитно бавио сточарством, деведесетих година прошлог века се због неисплативости овог вида производње преоријентисао на цвећарство.
– Увек смо имали у штали по четири-пет крава. У златном периоду развитка пољопривреде, од сточарске производње се солидно живело, да би касније наступио лош период, у коме су пропадале бројне фарме. Уочио сам да у том послу више нема зараде и одлучио да се опробам у нечему новом. Почели смо породично да се бавимо цвећарством и врло брзо постали препознатљиви на тржишту. Како су године одмицале, све више људи у чачанском крају, али и читавој Србији, окретало се производњи цвећа, јер су у томе видели шансу да остваре добру зараду. Управо у том периоду, ми смо одлучили да нашој цвећарској производњи придружимо и гајење лековитог и зачинског биља. Имали смо добру вољу да развијемо нови посао и да стекнемо нова сазнања, тако да смо брзо и напредовали. Није нам требало много времена да схватимо да нашем тржишту постоји тражња за овом врстом производа и да је такав посао сасвим исплатив – објашњава Тресач.

Славко истиче да се у његовом домаћинству у Остри и даље негује цвећарство и да његова породица сваке године одгаји око 50.000 биљака. У структури производње доминантно место имају ледене мушкатле, којих је обично око 20.000, док се у остатку асортимана налазе најразличитије врсте балконског и баштенског цвећа. Сваку продајну сезону отварају уочи 8. марта, а завршавају већ крајем маја, јер сматрају да се током јуна и јула цвеће теже продаје. Цвеће пласирају добрим делом у свом домаћинству, јер имају доста сталних купаца. Своју робу продају и на чачанској пијаци, а годинама су присутни и на краљевачком подручју.
– Иако се многи жале на цене цвећа, ми смо задовољни зарадом коју остварујемо. Цвеће гајимо у шест пластеника, а за лековито и зачинско биље смо подигли и два додатна. Показало се да смо направили прави избор, јер је ова производња веома исплатива. Сигуран сам да бисмо добро живели и када бисмо се посветили искључиво производњи лековитог и зачинског биља. Нисмо подизали скупе пластеничке конструкције, већ смо се определили за оне најпростије. Да смо другачије урадили, много би нам времена требало да повратимо уложена средства, а да при томе не говоримо о било каквој заради. Улагали смо у складу са својим могућностима, радили смо рационално, а време је показало да смо били у праву. Уколико се човек озбиљно посвети овом послу, од њега може сасвим пристојно да живи – тврди Тресач.

У Славковом домаћинству сви чланови породице су укључени у производњу цвећа и лековиотог биља.
– Супруга и ја живимо у домаћинству са сином, снахом и унуком. Много времена посвећујемо нашим биљкама. Има дана када смо од јутра до мрака у пластеницима, али се не жалимо. Задовољни смо резултатима рада које остварујемо, живимо солидно. Када је реч о производњи лековитог и зачинског биља, купујемо искључиво холандска семена, јер су убедљиво најбоља. Користимо и супстрате за производњу. Неке биљке производимо из семена, а неке из резница. Гајимо лаванду, рузмарин, нану, матичњак, розетлу, босиок и друге лековите и зачинске биљке, које су тражене на нашем тржишту. Свака ова биљка у саксији кошта 200 динара, баш као кофа млека. Управо због тога смо се и преоријентисали на исплативију производњу. Механизацију смо паркирали, стоји у случају да нам устреба – каже Славко.

У домаћинству Славка Тресача за сада немају намеру да шире обим производње, јер од прихода које остварују могу нормално да живе. Ипак, производњу лековитог биља сматрају веома перспективном и уколико буде потребно радо ће јој посветити више времена и простора.

Оставите одговор