Александар Стефановић припада оној генерацији професора чачанске “Гимназије“ која је дала огроман допринос да се та школа назове елитном. Овај врсан педагог није своје огромно знање и искуство преносио само својим ђацима на часовима физичког васпитања. Велики је број наших суграђана научио да плива и скија под његовим надзором. О кошарци да не и говоримо. То је његова велика љубав од ране младости. Много је у њу уложио и сматра се једним од најзаслужнијих што је Чачак постао град кошарке. Тренирао је све чачанске кошаркаше старије генерације, водио први тим “Борца“. Био је сведок многих спортских успеха, али и разочарања. Као великом љубитељу спорта у његовом бићу се јавила потреба да оно што је виђао на бројним спортским теренима пренесе и другима. Тако је упловио у свет спортског новинарства.
- Давне 1953. године Зоран Максимовић, који је тих година пратио спорт у “Чачанском гласу“, ме је замолио да напишем извештај са неке утакмице на којој сам био. Тако је почела моја сарадња са овим листом на коју сам поносан. Био сам уредник и водитељ изузетно слушане емисије, емитоване на Радио Чачку, “Данас и сутра на спортским теренима“. Наравно да је моју новинарску каријеру обележила сарадња са листом “Спорт“ и она је трајала све до његовог гашења. Сарађивао сам са 25 спортских редакција широм тадашње Југославије – каже доајен спортског новинарства на простору некадашње државе.
Дружење са “Гласом“ започео је као гимназијалац. У то време овај лист се звао “Слободни глас“.
- Стално сам био знатижељан да сазнам шта се догађа у мом окружењу, а овај недељник ми је увек пружао потпуну информацију и зато сам му остао веран. Сваког петка он је моје обавезно штиво. Наравно да прво прочитам спортску страну, а онда и оне које покривају друге теме. Немам никакве замерке на његову концепцију, јер свако може у њему да пронађе нешто што га интересује – овако оцењује овај недељник популарни Професор.
Пратећи савремене животне токове и убрзани начин живота искусни новинарски вук је дошао до једног закључка и изнео га као једну препоруку како да “Глас“ добије на динамици.
- Можда би требало размислити о краћим текстовима са ударним деловима у антрфилеима. Људи, на жалост, данас немају много времена и мислим да би на тај начин до њих лакше стигле информације које им се желе представити – износи своја запажања неко ко је цео свој живот заљубљен у Чачак, “Борац“ и Мораву.
Иако савремене технологије полако освајају све сегменте друштва, за оне праве љубитеље новина највеће задовољство представља када их прелиставају у неком ресторану, кафани или кафићу и сви се слажу да је то јединствен осећај. Тако је уживао и професор Стефановић читајући “Глас“ у “Краљици“.
В. Д.
