Geografski zavičajnik

ГРАДИНА НА ЈЕЛИЦИ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (11)

Gradina_na_Jelici_1
Градина на Јелици, Фото: Народни музеј Чачак

ГРАДИНА НА ЈЕЛИЦИ

О Градини на Јелици је већ писано много пута. Најзначајнија истраживања спровео је проф. др Михаило Милинковић. Локалитет је вишеслојан и обухвата праисторијски, затим рановизантијски и раносредњевековни део. У документу “Градина на Јелици – споменик од јавног интереса?“, Милинковић пише да је у 6. веку, највероватније за време владавине цара Јустинијана, на овом месту био подигнут нов град, за сада непознатог назива, као центар овог региона.

Професор др Михаило Милинковић на Градини, Фото архива
Професор др Михаило Милинковић на Градини, фото архива

О њему говоре бедеми, куле, капије, затим одвојене и посебно брањене градске четврти (Горњи град, Северно подграће, Јужно подграђе, Западно подграђе), пет до сада откривених цркава са гробницама и гробовима и други објекти. Ту су и многи покретни налази, који се чувају у Народном музеју у Чачку, у коме су мањим делом и изложени. Међу поменуте налазе, поред новчића, накита, алата, разноразног прибора, делова наоружања, вага и тегова, стаклених посуда, спадају и медитеранске амфоре, које су недавно реконструисане.

Полијелеј из шестог века Градина, Фото архива
Градина, полијелеј из шестог века, фото архива

Миленковић даље пише да се за сада анониман ромејски град  са некрополама распростирао на територији од око 20 хектара. Својом структуром и својом величином он поред Царичиног града код Лебана улази у ред наших значајнијих рановизантијских налазишта, па и у ред оних важнијих на Балкану.

Литература: “Градина на Јелици – споменик од јавног интереса?“, Проф. др. М. Милинковић

Горан Шипетић, наставник географије у Економској и Медицинској шкmarkica-geografski-zav-za-projekatоли

 

Оставите одговор