Kultura

„ЗЛАТНА ЗНАЧКА“ ЗОРАНУ РАЈИЧИЋУ

ПРИЗНАЊЕ КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ ЈОШ ЈЕДНОМ ЧАЧАНИНУ

 Пише: Зорица Лешовић Станојевић

Међу лауреатима 44. доделе „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, под покровитељством Министарства културе и информисања, ове године нашао се и Зоран Рајичић из Чачка, дипломиранои политиколог, председник Савета Сабора фрулаша Србије „Ој Мораво“. Признања су уручена 18. априла, традиционално на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду. Ово угледно признање додељује се „за дугогодишњи несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе и развоју културних делатности“. Признање се састоји од Повеље, графичког листа и позлаћене „Златне значке“, а ове године га је добило 60 појединаца из земље и расејања.

Награде је уручио државни секретар Александар Гајовић, а о овогодишњим добитницима одлучивао је жири коме је председавао књижевник Милован Витезовић и чланови: књижевник Марија Бишоф, уметник Урош Дојчиновић, менаџер у култури Олга Милојевић и редитељ Славенко Салетовић.

Зоран Рајичић се већ 27 година налази на челу Сабора фрулаша Србије

„Ој Мораво“, једне од најзначајнијих манифестација изворног народног ствара-

лаштва у нашој земљи. Културно просветна заједница Србије је 2017. „поводом 30. годишњице успешне организације и неговања изворног стваралаштва Србије“

Сабору фрулаша доделила Повељу. Сабор фрулаша Србије „Ој Мораво“ се већ 32 године (основан 1988.) одржава у Прислоници код Чачка. То је смотра најбољих фрулаша Србије, који се такмиче у шест категорија: изворно свирање, савремено свирање, дуети, млади фрулаши до 12 година, млади фрулаши 12-16 година и млади дуети. На самом такмичењу учествује око 80 фрулаша, док их, кроз регионална предтакмичења широм Србије (Врањска Бања, Бољевац, Игрош, Осаница, Рача, Иђош), прође од 250 до 300. Осим такмичења за „Златну фрулу“, на Сабору се негује читав низ програма, који су у вези са фрулом, народном традицијом и савременим музиколошким и етномузиколошким стваралаштвом као што су: школе фруле и флауте; фрулашка академија Боре Дугића; конкурс за савремену композицију на фрули инспирисану народном традицијом; конкурс за песму о фрули; научни скупови о фрули; етномузиколошки записи студената ФМУ; радионице и берза градитеља фрула, а сваке године штампа се лист „Фрула“.

У пратећем програму Сабора фрулаша играју се монодраме о знаменитим историјским личностима, одржава вајарска колонија „Крст патријарха Павла“, радионица старих заната, припремају стара јела, учествују играчке и певачке групе… Циљ ове манифестације је афирмација и популаризација свирања на фрули, заштита музичког и фолклорног наслеђа и очување културног идентитета српског народа.

Поред концепта саборског програма Зоран Рајичић је аутор и приређивач неколико књига, а активно учествује у организацији и других културних манифестација на територији Чачка, попут „Дисовог пролећа“, Фестивала анимираног филма, Дана калиграфије и иконописа, Бијенала „Библиотека, отворена књига Балкана“… Његову биографију, поред културних активности, чине и значајна ангажовања у друштвеном животу средине у којој живи и ради. Зоран Рајичић је рођен 15. децембра 1955. године у Чачку,  завршио је Гимназију

„Филип Филиповић“ у родном граду, а Факултет политичких наука у Београду  1980. године са просечна оцена 8.17 и стекао звање дипломирани политиколог.

Поред тога што је дугогодишњи председник Сабора фрулаша Србије „Ој Мораво“, председник је Скупштине Друштва љубитеља птица и природе „Сове на опрезу“, био је члан Одбора „Дисовог пролећа“ и Фестивала анимираног филма, члан управе  КУД „ Дуле Милосављевић – Желе“, предавач на семинарима у Регионалном центру за професионално оспособљавање запослених у образовању и чачанским основним школама (65 предавања са више од 7.000 полазника).

Аутор је или приређивач публикација и књига: „Српска уметност флауте, фрула – флаута од искона“, зборник есеја Миодрага Азањца, приређивач: Зоран Рајичић (2018); Сабор фрулаша Србије „Ој Мораво“ 1988-2013 , аутори: Радован М. Маринковић и Зоран Рајичић (2013); Птице Чачка и околине“ свеска 1, аутори: Зоран Рајичић, Драгиша Петровић, Горан Николић, Жељко Енгелман (2017); Птице Чачка и околине“ свеска 2, аутори: Зоран Рајичић, Драгиша Петровић, Горан Николић, Жељко Енгелман (2018); „Покрет слободе“, група аутора (1984) – аутор прилога о историјату ХИ „Милан Благојевић“. Велики број текстова објавио је у листовима „Чачански глас“, „Чачанске новине“, Еколошки лист, „Детлић“, фабричке новине ХИ „Милан Благојевић“, „Фрула“, лист Сабора фрулаша Србије. Објавио је компакт диск „Златне фруле“.

За свој рад Рајичић је добио више друштвених признања: Октобарску награду Града Београда за најбоље научне радове ђака и студената 1978; „Културни образац“, признање Министарства културе и информисања за посвећен рад на корист наше културе 2018. Заступљен у монографијама о 333 најпознатија Чачанина: „Ко је ко у Чачку“ (1997) и „Ко је ко у Чачку на почетку трећег миленијума“ (2001).

У својој радној биографији бележи руководећа места у више предузећа: ХИ „Милан Благојевић“ Лучани ( 1982-1993) – директор маркетинга; НИП „Чачански глас“, Чачак (1993 -1994) – директор; „Прецизион“, Чачак (1994 – 1996) – директор маркетинга; „Београдшпед“, Београд (1996 – 1998) – директор филијале Чачак, заменик генералног директора; „Фестина ленте“, Чачак (1998 – 2009)- директор; Милан Благојевић – „Минерва“, Лучани (2009 – 2015) – комерцијални директор „Мала двојка“ ДОО, Чачак ( 2018 -) директор.

Радна биографија је, не случајно, наведена, јер је Зоран Рајичић, користећи своју позицију у привреди здушно, финансијски и материјално помагао не само Сабор фрулаша, већ и све друге културне манифестације у Чачку, али и широм Србије (Школа фруле у Брусу, ликовна колонија „Обојени тонови“ на Палићу, Балканско бијенале, штампање књига итд). Због свега тога Зоран Рајичић је одавно заслужио да добије „Златну значку“ Културно просветне заједнице. Предлог су потписали: Драган Ђоловић, туризмолог, Туристичка организација Чачка, Божидар Плазинић, сликар, Катарина Врачар, флаутиста, Народни универзитет Врање и песникиња Гордана Димитријевић.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.