Kultura

ИНСПИРАЦИЈА ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКОМ КЛИСУРОМ

ИЗЛОЖБА ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ “ЧАЧАК 2017” ПОВОДОМ ДАНА ГРАДА

Изложба радова насталих у Ликовној колонији “Чачак 2017”, која је одржана од 14. до 21. јула у Овчар Бањи, отворена је у петак, 15. децембра, у Ликовном салону Дома културе. Изложба се већ традиционално одржава у оквиру програма обележавања Дана града, а изложени су радови настали током седмодневног дружења уметника. Овогодишњи учесници колоније били су: Даница Баста, Весна Милуновић и Миодраг Јеремић из Београда, Лела Томашевић и Александра Ћосић Маринковић из Чачка, Јовица Дејановић из Врања, Владимир Петровић из Лазаревца, Миливоје Штуловић и Мирољуб Сретеновић из Крагујевца, а гости из Босне и Херцеговине били су Ребека Абдагић из Сарајева и Роберт Сунарић Јукић из Витеза. Дела настала у овој колонији остају као трајна вредност чачанском Дому културе.

Надежда Петровић је пре 100 година основала прву ликовну колонију у Сићеву, а Ликовни програм Дома културе је за ова стваралачка дружења уметника одабрао инспиративну Овчарско -кабларску клисуру. Ликовна колонија “Чачак” одржава се од 2008. године у Овчар Бањи, а домаћин уметницима је ресторан “Дом” Видоја Боранијашевића, коме је уредница Ликовног програма Весна Петровић захвалила на подршци, као и Високој техничкој школи струковних студија и др Дојчилу Сретеновићу, Мирославу Каранцу из предузећа “Марић” и свима који помажу одржавање ове манифестације, значајне за град.

Отварању изложбе поред чачанских уметнница присуствовали су Крагујевчани Миливоје Штуловић и Мирољуб Сретеновић. Штуловић је био учесник ове колоније и 1996. године када ју је водио Грујица Лазаревић. Изложене су му три слике. Том приликом нам је рекао да је Чачак један од изузетних градова по културним манифестацијама, да се Ликовна колонија организује на високом нивоу, а окружење је у коме уметници стварају је једно од најживописнијих за сликара. Мирољуб Сретеновић је први пут учествовао у колонији која је за њега јединствена, пре свега због манастира и духовног амбијента који нуди уметницима. Као уметник је препознатљив по портретима и зато се на његовом платну нашао лик почившег патријарха српског Павла и манастир Благовештење. Сликарство је индивидуални чин, каже Сретеновић, а дружења у ликовним колонијама и размена искустава су покретачка енергија за ствараоце.

З. Л. С.

Оставите одговор