Kultura

ИСКРЕНО СА АЛЕКСАНДРОМ БЕЋИЋЕМ

ИСКРЕНО СА АЛЕКСАНДРОМ БЕЋИЋЕМ

Прошле суботе, испод старог ораха, у једном лепом дворишту, у Улици Богдана Теофиловића, на новоотвореној сцени „Белић“, у оквиру програма „Бирам реч“, искрено о свему са Александром Бећићем, новинаром, публицистом и писцем, рођеним у Чачку. Повод за емотивно и искрено дружење била је промоција романа „Ево зашо те волим“. Није се само говорило о роману, који је један јединствен образац односа отац- ћерка и који је уједно инспирација за једну животну причу, већ и о породици, љубави, међуљудским односима у нашем друштву, споју књижевности и новинарства. Саша је и читао одабране делове из свог романа и говорио своју поезију из збирке, која за који дан излази у издању Младеновачког издавачког друштва „Литера“.

Александар Саша Бећић је у одличној форми, добро се носи са годинама (1967), а још боље са својом килажом, многи блиски пријатељи и школске другарице и другови (већински део публике), дуго га нису видели у Чачку и просто су упијали сваку његову реч, а мора се признати, Саша је говорио веома искрено, сигурно и убедљиво.

ПРИНЦЕЗА

Роман је настао да би се исправиле грешке. Свако од нас прави грешке у животу, као човек, као пословни човек и као родитељ. Направио сам их много на свим пољима, а ова књига је покушај да неке од грешака исправим. Тачније, да објасним како би требало, по неком мом мишљењу, можда потпуно погрешном, да подижем своје дете – рекао је о свом роману „Ево зашто те волим“ Александар Бећић и додао да је то прича о малој Невени, која је недавно напунила осам година, њеном дебелом тати, који се зове Александар и једној мало ситнијој мами Сузани.
За аутора ово је и књига у којој може да се види колико су мушкарци лаки на све живе уступке кад добију женско дете и кад уз њих расте једна принцеза. Они који су читали роман тврде да је то књига препуна емоција, искрена и без патетике, а једна од првих читатељки романа је сад већ покојна новинарка и списатељица Ана Радмиловић, коју је „Ево зашто те волим“ расплакала, а она је  препоручила јписцу да тако настави и мане се политике.

НОВИНАРСТВО И КЊИЖЕВНОСТ

Александар Бећић је одговарајући на питање модераторке Далиборке Несторовић о споју књижевности новинарства, истакао да тај спој не шкоди уопште, да је пожељан и да је погрешно мислити да новинарство није емотивна врста писања.
– Новинарство, ако се посматра као агенцијско, онда не може бити емотивно, али свака друга врста писања у новинама не искључује ни под којим условима емоцију, она је увек добродошла, поготову кад људи све мање читају текстове као штон су коментари – рекао је Александар Бећић и додао да је код нас постојала веома дуго оштра линија раздвајања између књижевности и новинарстава, као нигде у свету. Познати новинар, подсетио је публику на пример Тони Парсонса, популарног писца и аутора бројних политичких текстова и колумни у таблоидима.
Ако комбинујете књижевност и новинарство, онда добијете неке алате, који вам омогућавају да на известан начин манипулишете читалачком публиком, односно да ослушкујете оно што жели истакао је као важно у односу новинарства и књижевности Александар Бећић.

Писац је најавио и још један искрен и интиман роман, веома личан, али не и аутобиографски, који ће сигурно наћи место код читалачке публике. За новинара је излет у књижевност вентил, поготово онда кад се бави политичким темама и критикује све одреда, када је корективни фактор, онда се такав приступ не може задржати у књижевности и потребно је нешто друго да се докаже да си најобичније људско биће.

О ДЕЦИ

Говорећи о деци, Бећић је нагласио да треба поклонити неизмерну љубав сваком детету, великом или малом, мушком или женском, без разлике, зато што деца нису обавеза, она су наш други део, наша половина. За познатог писца и новинара, важно је у животу наћи мотив да се бориш и да сам себе подижеш, али и разлог зашто се живи, воли и иде даље кроз живот.
-Ја сам то пронашао у својој малој принцези, али и у оном што је моје писање, мој однос са људима, моје певање, моје цртање стрипова – истакао је Александар Бећић и поручио публици да проналази што више вентила у животу, који ће дати снагу за наставак живота и снагу за нове љубави и све живо.

СРПСКО ДРУШТВО

Говорећи о српском друштву, Саша је рекао да се сам много преварио, верујући да су деведесете дно дна, а да тек сад види да нисмо ни „на пола дна „, где смо кренули и да то нема никакве везе са политиком, већ са нашим народом.
– Ми волимо да се правимо будале, да будемо колонијална сила и волимо да буде само по нашем, као код Енглеза рекао је Александар Бећић, говорећи о данашњем друштвеном тренутку у Србији на примеру Косова, истакавши да је давно Димитрије Туцовић говорио, по уласку у Призрен, да је Србима тамо све страно, да нема ни наше културе, ни обичаја, а ни наших људи. Александар Бећић наглашава да се и по овом питању стварност мора узети у обзир, да све не може бити по нашем, зато што нисмо колонијална сила и да би Срби сигурно о Косову другачије размишљали, када би неким случајем Албанци прихватили да буду интегративни део друштва и тражили сва права која им по том основу припадају. То ми данас једноставно не желимо да видимо.

ПОРОДИЦА

На самом крају дружења и разговора са својом публиком Саша је говорио и о томе да је породицу уништило потрошачко друштво, намећући нам да радимо бар онолико колико је потребно да преживимо, остајући без довољно времена за децу и да ниједна власт, још од ’45. године и Тита, није довољно урадила да се породица окупи као нуклеус друштва.
Док не обновимо породицу, односе између себе, док не успоставимо поверење у породици, ми као држава не можемо да очекујемо да нам буде боље истакао је на крају свог представљања чачанској публици Александар Бећић, новинар и писац. Пријатно вече под орахом у Богдана Теофиловића – сцена „Белић“ завршено је Сашиним стиховима из збирке “ Писмо старом господину“.

 

Душан Даријевић

Оставите одговор