Kultura

КЛУБ “КСЕНИЈА РУСКИ ЈЕЗИК” И НАРОДНИ МУЗЕЈ О БЛИСКИМ НАРОДНИМ ОБИЧАЈИМА СРБА И РУСА

МАСЛЕНИЦА ИЛИ БЕЛА НЕДЕЉА – ПОКЛАДЕ

Вече посвећено сродним народним обичајима српског и руског народа у сусрет Белој недељи познатијој као Покладе међу Србима, односно, Масленица у руском народу, организовала је, 13. фебруара, у сали хотела “Београд”, у име Клуба за промоцију руског језика “Ксенија руски језик”, професорка Ксенија Радојичић. Гост Друштва српско-руско-белоруског пријатељства у Чачку био је Ruslan Ammaev, представник белоруских “Гомсељмаж”, који ће инвестирати у Србији.

О српским обичајима говорила је етнолог Народног музеја Снежана Ашанин. Древни словенски празник посвећен одласку зиме и дочеку пролећа Масленица или Бела недеља/Покладе, данас се обележава седам дана пред почетак Великог васкршњег поста. Међу старим Словенима овај празник је био посвећен богу природе, пролећа, љубави, а понекад и рата,  Јарилу. Карактеристично за обичаје везане за овај празник у српском народу су обредна поворка са младенацима и маскирање деце у животиње последњег мрсног дана, која су ишла по селу, верујући да тако маскирана терају зле духове, и истовремено се весело дружила и шалила. У том обреду обавезно је увек изазивање буке, звонима, бубњевима, клепетушама, ритуална исхрана и обредне ватре.

Масленица се код Руса обележава много шире, спада међу три најмасовнија празника у Руској Федерацији и један је од ретких народних празника који је и у време Совјетског Савеза задржао традиционални руски карактер. То је ритуални спровод зиме, за Русе је то почетак пролећа, и почетак Нове године коју су некада славили 1. марта. То је и популарни “фестивал палачинки”, који се слави целе недеље и има дефинисане обреде, правила, значења и симболе. Увек почиње понедељком и то је први “сирни дан”. Тог дана домаћице рано у зору припремају први симбол Масленице – палачинке, као симбол Сунца, с намером да умилостиве богове, док се данас прва палачинка дарује сиромашнима или се намењује за покој душе стављањем на прозор. Тог дана у центру села се постављало се и страшило “ћућка”, женска лутка направљена од сламе и обавезно се одлазило од куће, најчешће у кафану. Уторак је био намењен младима, тада је било дозвољено момцима и девојкама да међусобно “очијукају”, удварају, санкају; среда је потпуно посвећена гурманлуку, било је пожељно појести што више палачинки, дан када су таште частиле зетове палачинкама, среда је била врхунац забаве; четвртком је било забрањено било шта радити, врхунац уживања и забаве, тог дана су се мушкарци песничили; петком су зетови узвраћали таштама, у супротном би му то било упамћено као велики грех; суботом су младе девојке гостиле своје рођаке и добијале суд од својих удатих сестара да ли су палачинке добре, као и оцену како ће се удати на основу укуса палачинки. Недеља је дан опраштања, дан када је тражен опроштај од најближих за увреде и грехе које смо начинили према њима, како би се ушло чисте душе у прву недељу Великог поста, дан када се пали страшило, а зима испраћа огњем. Најважније током недеље у којој се обележава Масленица је дружење, весеље и међусобно гошћење.

О обичајима и весељу који се спроводе током Масленице, као фестивалу палачинки и урнебесног весеља, приказан је и одломак из филма “Сибирски берберин” Никите Михалкова. Прошле године за Масленицу је у Русији испечено 170 тона палачинки, од којих су прављене најразноврсније фигуре, истакла је Ксенија Радојичић. Вече су руском музиком употпунили хор чачанске Гимназије, на челу са професорком Мирјаном Јаневском и дует Марија Красавчић Марушка и Зоран Марјановић, а здравицу на руском посвећену овом празнику говорила је Теа Никитовић. Захваљујући покровитељству Града и хотела “Београд”, бројни гости били су у прилици и да дегустирају палачинке.

Зорица Лешовић Станојевић

Оставите одговор