Grad

КОМАНДАНТ СЛОБОДНОГ ЧАЧКА РАКО ЛЕВАЈАЦ И ЊЕГОВО ДОБА

Поводом Дана Града Чачка у Библиотеци Међуопштинског историјскиог архива  одржан је у четвртак, 7. децембра, Округли столу на тему „Командант слободног Чачка Рако Левајац  (1777-1833) и његово доба“. Ова установа културе ускоро ће бити издавач књиге „Рако Левајац, заборављени војвода“ Горана Левајца, професора историје у Другој крагујевачкој гимназији, рекла је директорка Архива Лела Павловић и за април наредне године најавила тему новог   окупљања, посвећену још једном Чачанину, ерудити и полиглоти Недељку Гиздавићу.

У Округлом столу учествовали су: др Радомир Ј. Поповић, др Александра Вулетић и др Бојана Миљковић Катић, сви из Историјског института из Београда, др Љубодраг П. Ристић, из Балканолошког института САНУ, Александар Марушић, виши кустос, Музеј рудничко таковског краја и Горан Левајац, професор Друге крагујевачке гимназије. Након поздравне речи директорке Архива Леле Павловић, која је подсетила и на округле столове и публикације посвећене другим историјским личностима и обраћања заменице градоначелника Милице Дачић, огласили су се гости. Захваљујући њима, расветљени су време, опште политичке прилике, привредни токови, демографске и популационе промене рудничко – таковског краја и његове војводе, а на крају је уследила и прича о породици Левајац, у намери да се свеобухаватно представи лик првог команданта слободног Чачка у Првом српском устанку.

Војвода Рако Левајац је као један од најугледнијих Карађорђевих устаника и представника на Остружничкој скупштини маја 1804, био српски изасланик на преговорима под покровитељством Аустрије у Земуну. Учесник је свих важнијих бојева Првог српског устанка. Октобра, 1804. године, на списку устаничких вођа, који је састављен у Земуну, пише да је на челу Пожешке нахије Рака Левајац са 108 села. Учествовао је у Боју на Мишару 1806. Са Карађорђем учествује 1809. у борби на Сјеници и за показано јунаштво добија звање војводе. На место ужичког војводе поставља га Карађорђе 1809, убрзо ће град Ужице водити Никола Карамарковић, вождов зет. Три године касније,  јуна 1812, Карађорђе Петровић одредио је да заједно са Кондом бимбашом, преузме нахију Алексе Поповића, и заповест, да појача страже и шанчеве и чува границу од Турака, што ће поновити и у септембру исте године. Карађорђе је посалао саветника Павла Поповића да обиђе Ужице и границу. Да ли је због лошег управљања кнежином, и низа злоупотреба власти Карађорђе био приморан да смени војводу Раку Левајца, доделивши му нижи положај, а Николи Карамарковићу његову кнежину, запитали су се историчари. Вожд је априла месеца понудио Милошу Обреновићу упражњено место команданта Ужица и ужичке кнежине, што је он и прихватио.  После пропасти устанка Рака Левајац остаје у Србији. Првих дана по избијању Другог српског устанка, учествује у борбама за ослобођење Чачка 1815. Остао је у сећању као изузетно велики јунак. Умро је 17/29. октобра 1833. и сахрањен са јужне стране цркве у Мојсињу. Цркву и нагдгробну плочу освештао је 2009. године у присуству Братства Левајаца почивши владика Хризостом. Рака Левајац је већи део живота провео у Доњој Горевници. Сматра се да потиче из села Леваје у области Такова, а потомци се налазе у Лађевцима и Бечњу.

О демографској ситуацији у време Првог устанка говорила је др Александра Вулетић, истакавши да је по првом општем попису становништва из 1804, у Чачку живело 908 становника, у Крагујевцу 2.300,  у Београду 7.000, а поређења ради, у Лондону два милиона, у Паризу милион људи. Говорећи о привредним приликама др Бојана Миљковић је истакла да је у то време главна привреда грана била сточарство, а најпрофитабилнија је била трговина стоком. Одласком Турака најважнији извор богаћења био је и преузимање њихових непокретности. Да није добро сводити Раку Левајца само на ратника, рекао је Горан Левајац, пошто су се у његовој личности преплитале државничка и дипломатска вертикала. И није он једини заборављени војвода, један од разлога за то је и његова блискост са Обреновићима, други тај, што су се Срби после 1945. почели стидети своје историје, а трећи немар, сматра Горан Левајац, који ће ову неправду својом књигом делимично отклонити.

Зорица Лешовић Станојевић

 

 

 

 

 

Оставите одговор