Društvo Geografski zavičajnik

МРЧАЈЕВЦИ – ГУШЕВАЦ ПРАИСТОРИЈСКА НЕКРОПОЛА И ДВА ВЕКОВНА ЛУЖЊАКА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (84)

МРЧАЈЕВЦИ – ГУШЕВАЦ ПРАИСТОРИЈСКА НЕКРОПОЛА

На територији Мрчајеваца налази се заселак Гушевац, у коме су пронађени праисторијски трагови људског постојања. Гушевац се простире на левој обали Западне Мораве, од речице Островке до мрчајевачко-слатинског моста, а ареолошки локалитет је у централном делу Гушевца, на око километар од Западне Мораве. На овом локалитету истражене су три хумке из старијег гвозденог доба (VI–V век пре нове ере). Праисторијска некропола под хумкама откривена је 1959. године, а археолошко ископавање три хумке (од укупно пет) изведено је између 1970. и 1975. године.

Видиовац у Мрчајевцима

На простору све три хумке сахрањивање је вршено и у средњем веку. Гробље је, према процени археолога, трајало и током XVII века, а до потпуног престанка сахрањивања на овом месту вероватно је дошло у време аустријско-турских сукоба (крај XVII и почетак XVIII века). У том периоду и ово подручје претрпело је велика разарања, а становници су кренули у сеобе, остављајући за собом скоро пуста села. Убрзо после тога дошло је до досељавања новог становништва. На другом крају Гушевца, на локалитету Црквина, 1777. године изграђена је црква брвнара, која је била и најстрија црква у том крају. На том месту налазила се и прва школа. Оба објекта су иземштена 1829. на нову, садашњу локацију, односно на брдо изнад главног пута.

Локалитет Гушевац остао је запамћен као старо црквиште које је обилажено раније за време сеоских литија, а сећања на сама гробља су се временом потпуно изгубила.

Места заниљивих назива су и Илијак, брдо изнад мрчајевачке варошице и Корићани, како се некада звало насеље око школе, а данас се зове „Пуста међа“.

(М. Веселичић, Сахрањивање током средњег века и новијег доба у праисторијским хумкама у чачанском крају, Народни музеј Чачак, 2008; В. Тошић,“Мрчајевци и околина”, Мрчајевци, 1978)

ДВА ВЕКОВНА ЛУЖЊАКА

У самом центру варошице Мрчајевци налази се један од лужњака који је под заштитом Града Чачка као Споменик природе – Тимотијевића храст. Стабло је изузетних димензија, а према процени старо је око 150 година и спада у најимпозантније споменике природе.

Нешто даље, према Западној Морави, налази се још један лужњак – Драгутиновића храст, за који постоје процене да је много старији од свог „рођака“ у центру. Драгиша Драгутиновић, на чијем имању се налази ова „старина“, каже да не зна колико векова има лужњак. Али пореди га са познатим лужњаком, кога је давно видео у дворишту једне кафане код Крагујевца, и каже да је тај био „младић“ у односу на храст који натркиљује простор поред породичне куће.

– Обим стабла овог нашег лужњака је око 7,5 метара у прсној висини. Грана која се одломила у другим ракљама била је пречника 1,2 метра. Висину му не могу ни одредити. А треба да га видите када олиста, јер је и данас „одличног здравља“, доброг жира на њему роди – описује Драгутиновић неке од особина свог лужњака.

(Заштићено шест стабала на подручју Чачка, Завод за заштиту природе Србије)

В. Т.

 

 

 

Оставите одговор