Društvo Pravim informacijama do prevencije rizičnog seksualnog ponašanja i reproduktivnog zdravlja mladih

НЕДОВОЉНА СЕКСУАЛНА ИНФОРМИСАНОСТ МЛАДИХ ЈЕДАН ЈЕ ОД УЗРОКА СЕКСУАЛНОГ НАСИЉА

На предлог Савета за јавни ред и мир Града Чачка, 2014. године је урађено истраживање на узорку од 10.3 одсто ученика средњих и завршних разреда основних школа, које је публиковано 2015, под називом „Процена младих Чачка о безбедности у граду“, а радиле су гаКатарина Дуњић-Мандић психолог Гимназије и Рада Каранац, професор социолигије. Циљ истраживања је био добијање података о безбедности и сигурности младих у Чачку, са посебном пажњом усмереном на потенцијалне факторе ризика у окружењу везане за присуство свих облика насиља, па и сексуалног. На основу добијених података, Савет је требало да предложи мере ради унапређивања безбедности у Граду, а свака школа да донесе и реализује план, како ради превазилажења евентуалних проблема, тако и за превентивно деловање. Међутим, како истиче Рада Каранац све је остало само на истраживању.
Како Каранац истиче питања сексуалног понашања су табу тема за већину становништва. О томе се једноставно не прича и ту дилема не постоји. Чини се да већина родитеља, колико год би желели да причају са децом о овим питањима, или одлажу такве разговоре или проналазе изговоре када до њих дође, или их једноставно упуте на „интернет стручњаке“. Млади су у тим ситуацијам препуштени да се сами снађу, како да дођу до информације, како да науче и ту се прави раскорак између онога што јесте сексуално понашање и онога што се приказује као сексуално понашање.
Резултати истраживања које је рађено у чачанским школама указују да је сексуално узнемиравање (додиривање, непримерени коментари сексуалне природе, добацивање, приказивање порнографије…) доживело око пет одсто испитаника, тј. 37 испитаних ученика, а њих 23 наводи да сексуално узнемиравање доживљавају свакодневно.
– Како је овај податак изненадио, јер је готово идентичан проценат и физичког насиља, предложено је и низ превентивних мера које су обухватале и информисање ученика о ризичном сексуалном понашању (рано ступање у сексуалне односе, мере контрацепције, превенција заразних болести, проблеми…). Такође, акценат на превенцију је стављен и на злоупотребу психоактивних супстанци, посебно алкохола, јер се ризична сексуална понашања повезују и са тим ‘каже Каранац, истичући да је сасвим сигурно један од узрока сексуалног насиља недовољна информисаност младих о ризичном сексуалном понашању. Она објашњава, да је баш из тог разлога, избор ученика за истраживање и обухватио адолесценте, односно период адолесценције, као један од најбурнијих у развоју сваког човека, током кога се дешава преображај од деце у зреле и самосталне одрасле људе. Да би деца постала одрасли, зрели и самостални људи неминовно је да прођу кроз читав низ преображаја, пре свега на телесном, а онда на интрапсихичком и социјалном плану.
– Адолесцент, од 13 до 15 година, је преокупиран својим првим покушајима прилагођавања на своје “ново“ тело, борбом против губитка самоконтроле у односу на новостечену физичку страну и сексуална осећања, бори се против усамљености, изолованости и жеље да остане дете о коме ће и даље бринути родитељи. У периоду од 15 до 18. године, адолесценти желе да остану емоционално независтни од својих родитеља. Вршњаци стичу све значајнију улогу при одређивању онога што је пожељно, односно непожељно. Адолесцент је преокупиран сазревањем свог тела. Мастурбација добија важну улогу: код дечака као провера физичке снаге, код девојчица, будући да је везана за цело тело, добија израз у заинтересованости за естетски део свог физичког изгледа – објашњава Каранац.
Професорка социлогије каже и да оквир ризично сексуалног понашања одређују и родне неједнакости које су на нашим просторима итекако укорењене и заступљене. Посебно родне предрасуде и дискриминација (сексизам) и родно укалупљивање, које представљају понашања заснована на стереотипима о улогама које су посебно намењене за дечаке, а посебно за девојчице, односно „типично“ понашање за ове улоге. Истраживање које су 2013. године урадили „ИНЦЕСТ траума центар“ и „МПНТР“ то и потврђују.
„Девојка која облачи прекратке сукње и тесне мајице сама је крива ако је неко нападне. Сагласно је око 63% младића ОШ и СШ, 69% девојака ОШ и 49% девојака СШ. Са ставом је сагласно 15% наставника ОШ, 12,% наставница ОШ, као и 17% наставника СШ и 13% наставница СШ“, наводи се у овом истраживању.

education

– На основу наведеног, не треба да изненади мишљење ни родитеља ни деце да су девојке те које треба да се едукују и информишу о репродуктивном здрављу, као и о ризичним сексуалним понашањима (контрацепција, повреде, трудноћа, абортус…), а не и мушкарци. На тај начин се одговорност за сексуално понашање у складу са родном условљеним разликама преноси на девојке, које због родних улога заузимају и подређен положај, зависан од мушкараца, јер се вреднују по лепоти, атрактивности и „испуњавању брачних дужности“ – каже наша саговорница. Она сматра да млади нису довољно нити инфомисани, нити едуковани о ризицима сексуалног понашања.
– У данашње време млади врло рано постају сексуално активни. Без одговорног и безбедног сексуалног понашања, емоционално незрели, радознали, неупућени, жељни да буду део вршњачке групе и потпуно „ин“, ступају рано у сексуалне односе, често мењају партнере (промискуите), не користе контрацептивна средства, не желе да иду код лекара по савет, преглед, уз конзумирање алкохола или других ПАС, купују улазницу за многобројне негативне последице. Нежељене трудноће, аботрусе (често и ван здравствених установа), заразне и преносиве болести, страхове и фрустрације -наводи Каранац.
Подаци Инстутута за мајку и дете „Др Вукан Чупић“ указују да у Србији око 25 одсто девојака ступа у сексуалне односе пре 16 године. Годишње према подацима Института око 3.000 адолецсенткиња абортира. Србија нема регистар свих прекинутих трудноћа, али се зна да смо у европском врху када је реч о нежељеним трудноћама. Тачног увида нема, јер се прекиди трудноћа најчешће обављају у приватним ординацијама, па према незваничним информацијама у Србији се годишње деси око 16.000 малолетничких трудноћа, а у 90 одсто случајева су нежељене.
Професорка Каранац сматра да разлози могу да буду и радозналост, и незнање, и притисак вршања, и раније физичко сазревање, али свакако и сексуализација медија и утицај индустрије секса, која подразумева широк дијапазон, од производње до продаје сексуалних помагала, у секс шоповима, порно магазина, проституције.
– Стиче се утисак да су млади усвојили, услед неинфомисаности и незнања, погрешно или непотпуно разумевање секусалног понашања и да имају само фрагментарно знање о сексуалним питањима, па имају и нереална очекивања, а и искривљену слику о сагледавању сопствене секусалности. Информације и знања траже на Интернету (форумима, блоговима, порно-фимовима, он-лине часописима и курсевима…), у широком луку заобилазећи стручна лица, родитеље, наставнике ‘објашњава Каранац.
Јасно је да су данашња схватања младих одређена процесом глобализације и да се формирају под изузетно снажним утицајем масовне културе и медија, али улога породице (родитеља) је од изузетне важности за ову тему, сматрају стручњаци, јер деца прва питања у вези са сексуалним понашањем постављају родитељима, гледајући телевизију, играјући игрице или видевши на интенету.

И. Милошевић

Оставите одговор