G.Milanovac

Предавање о др Јовану Стејићу, првом српском лекару

Синоћ, у Галерији Музеја рудничко таковског краја одржано предавање о др Јовану Стејићу, првом српском лекару или како је Ненад Карамијалковић истакао, првом српском лекару који је радио и живео на територији Србије. Јован Стејић, осим што је био лични лекар кнеза Милоша и породични лекар свих Обреновића, био је оснивач санитета Кнежевине Србије, један од осморице оснивача Друштва српске словенсности, претече данашње Српске академије наука и уметности, језички реформатор, преводилац, књижевник, хуманиста. Његова ортографија, тј. његов правопис, речник и граматика усвојени су као званични у време владавине кнеза Александра Карађорђевића и били су на снази све до увођења Вукове реформе 1868. године.

Његова књига Сабор истине и науке је пресудно утицала на Димитрија Давидовића приликом писања првог српског устава – Сретењског устава. Ова књига је била и прва књига штампана у модерној Србији. Као први председник Историчког одбора, Стејић је био задужен за сакупљање и чување српске архивске грађе. Био је један од највећих српских просветитеља у првој половини 19. века и један од најзнаменитијих људи тога времена истакао је Карамијалковић. Аутори књиге и изложбе која је у току у нашој галерији, истакли су да није било лако саставити животопис др Јована Стејића, због чињенице да неких претходних биографија није било, а да је Стејић, рођен у Араду, у данашњој Румунији, и да је због тога истраживање било заиста захтеван посао. Баш због тога, истраживачима је посебна сатисфакција проналажење мало познатих чињеница о доктору који је свакако променио медицинску слику Србије, изборио се са епидемијом колере, чије су велике размере спречене захваљујући упутствима др Јована Стејића, писао је упутства о сахрањивању и сређивању гробаља у Србији и био лични лекар читаве породице Обреновић. Наравно, због књиге коју је објавио са Димитријем Давидовићем, и коју је посветио младом кнезу Милану, а која је објављена (случајно или намерно) без цензуре, или боље речено знања кнеза Милоша, са владарем долази у сукоб и принуђен је да напусти Србију. То није означило крај његове професионалне ангажованости. Кнеза Милоша лечио је путем писама, дајући писане лекарске савете на даљину. Највише је волео да сарађује са Јевремом Обреновићем и да борави у Шапцу, а сасвим лепо је сарађивао и са Михаилом Обреновићем. 

Извор: Музеј рудничко – таковског краја

Оставите одговор