Aktuelno Kultura

Представљена књига Маријане Матовић „ЈЕРМЕНИ У ЧАЧКУ“

 

ЈЕРМЕНИ У ЧАЧКУ

„Јермени у Чачку“, аутор мр Маријана Матовић, издавач Народни музеј у Чачку 2017.године

 

У Научном одељењу Библиотеке „Браћа Настасијевић“ 24.децембра 2018. у 18 сати представљена је двоструко награђена монографија мр Маријане Матовић Јермени у Чачку: 1885-1950“, коју је прошле године издао чачански Народни музеј. Књигу су представиле мр Маријана Матовић, аутор, и Делфина Рајић, у име издавача. Модератор: Драгана Перишић.

Основну нит монографије чине вишевековни контакти Срба и Јермена, али и упознавање данашње јавности са историјом и културом једног народа који је вековима у Србију доносио дах далеког Закавказја.

Делфина Рајић, директор Народног музеја у Чачку, милановачкој публици говорила је да Србе и Јермене, Балкан и Закавказје, иако физички  и географски доста удаљенe, повезује доста сличности у историји, традицији, култури, вери и страдањима. Први контакти Срба и Јермена на тлу Србије датирају из 13. века, а последњи талас од неколико стотина Јермена стигао је у Србију крајем 19. и почетком 20. века. Мада књига носи назив „Јермени у Чачку“, први део посвећен је упознавању са Јерменима, њиховом постојбином, географско-историјским и културним одликама, разлозима расејања, а тек други део о њиховом досељавању у Србију, па и у Чачак. Централни део књиге посвећен је завичајној историји Чачка и  дочарава свакодневни живот чачанских Јермена, реконструисан на основу архивских докумената, посебно из фондова Међуопштинског историјског архива у Чачку. Ова тема је први пут овако студиозно обрађена, наишавши на изузетан пријем код културне јавности.

Мр Маријану Матовић, библиотекара у чачанској Градској библиотеци,  изучавању овог азијског народа привукле су прво мајчине приче о мирису кафе на калдрми старог Чачка који је долазио из дућана породице Лазаријан. Касније је Маријани у руке дошла једна књижица, „Срби и Армени“ (Београд, 1993), докторска дисертација др Ашота Овакимјана, са сликом јерменског хачкара поред српског крајпуташа, радом Миодрага Вартабедијана Варте, уметника јерменског порекла, а сарадња са Бабкеном Симоњаном,  јерменски песником и почасним конзулом Србије у Јерменији, „запечатила“ је Маријанин рад у том смеру. Резултат је публикација које је сада представљена Милановчанима и која је награђена Наградом „Даница Марковић“ за издавачки подухват 2017. и Наградом „Исаило А. Петровић“ за најбољи дизајн и опрему. Чачански Јермени дошли су из села Неркина у Западној Јерменији (данас у Турској). Први Јерменин који је 1885, спасавајући се од турскога погрома, крочио у Чачак, звао се Арут Нигосјан и пописан је као туцач кафе. Тахмишчија је био и Артин Лазарјан (Кемах, 1860 – Чачак, 1928) чија је породица, „постојањем и способношћу опстанка, оставила трајан отисак у времену, које је остале чачанске Јермене прекрило потпуним заборавом”. Маријана је напоменула да није наилазила на податке да је Јермена било и у Милановцу, али јој је Ана Јелић, колегиница из милановачког музеја, скренула пажњу на информацију да је у Милановцу крајем 19.и почетком 20.века живео Милан Туцало, Јерменин, чије презиме није сачувано, већ  само надимак који је дуговао послу којим се бавио јер је „продавао пржену и туцану кафу“.

Освежавајући сећања на српске Јермене, ова публикација је отишла даље и превазишла локални и добила међународни значај, али и омогућила даље истраживање потомака јерменског народа којих и даље, мада у малом броју, има у Србији.

М. Петковић

 

Оставите одговор